AMERIČKI STAFORDSKI TERIJER

San mladjih,a nestrpljivih kinologa,želja usamljenih i nesigurnih osoba,pratilac ozbiljnih i poslovnih ljudi-to je stafordski terijer.
Za svoje postojanje i današnji oblik,treba biti zahvalan u prvom redu buldogu kojeg su na Ostrvu rado ukrštali sa srčanim,ali slabašnim terijerima.Iz tih mnogobrojnih parenja,koja su imala za cilj stvaranje psa snažnog i neosetljivog na bol stasao je stafordski bulterijer(nazvan prema pokrajini (Stafordšir),koji je dugo bio opasan protivnik psima,bikovima,medvedima,jazavcima u krvavim borbama u areni.Upornost ovog psa da slomi protivnika je oduševila stare kinologe,pa su stafordskog bulterijera dalje koristili u stvaranju novih pasmina.
Pravu afirmaciju ovaj pas doživljava tek sa ulaskom u Ameriku.Postaje veoma popularan iako je spoljašnjim izgledom pre podsećao na dobro uhranjenog mešanca sa ulice,nego na strašnog borca.Da bi već samom pojavom stvarao utisak,uvodi se kupiranje ušiju,koje njegovoj,previše”normalnoj”glavi daje pomalo zao izgled.U priplodu se ostavljaju samo krupni,snažni primerci,tako da za kratko vreme na tlu SAD nastaje nova pasmina,originalnog izgleda i snažne figure.Ovako doteran i uvećan,sa tradicionalnim žarom za borbu,američki stafordski terijer odmah postaje favorit u borbama pasa.Mnogi poznavaoci ovih surovih priredbi u prvi mah nisu mogli da objasne otkud toliko uspeha kod ovog,skoro prosečnog psa.Tek posle nekoliko uspešnih sezona i konstantno dobrih nastupa,shvatili su da je ovaj novi borac sinteza srčanosti i racionalnih dimenzija.On nema zastrašujuću lobanju bulterijera,ni golemo telo bordoške doge,ali svojom okretnošću,brzinom,žestinom napada i snažnom čeljusti,iznenadnim skokovima,stekao je titulu nepobedivog.
Tek sa ukidanjem borbi pasa,stafrodski terijer dobija priliku da pokaže i druge osobine.Pravi prijatelji pasa daju prednost primercima lepe gradje i dobrog karaktera,tako da kreće odgoj pasa namenjenih životu u porodici.Današnji primerci stafordskog terijera su veoma pogodni za život u stanu zbog skromnih dimenzija i kratke dlake,lako se obučavaju za odbranu čoveka i imovine i odlični su pratioci.Nepoverljivi prema strancima,a odani članovima porodice,čak dozvoljavaju i deci nestašluke bez bojazni da će u njima proključati nekadašnji bes.
Pas,kog su kroz istoriju ljudi zloupotrebljavali,i na kraju ipak vratili porodici i normalnoj upotrebi,danas je voljen i popularan u celom svetu.Njegova pojava na izložbama i ulici je zapažena,o njemu se govori sa poštovanjem.U Evropi deluje na desetine klubova koji se brinu da stafordski terijer ostane elegantan,snažan,hrabar pas-prijatelj čoveka.
K A R A K T E R I S T I K E

Treba da odaje utisak velike snage na osnovu svoje veličine,to je dobro gradjen pas,mišićav ali okretan i graciozan,veoma budno prati okolinu.Treba da je čvrst,ni visokonog ni hrtast.Izvanredno je hrabar.

GLAVA:Srednje duga,duboka,lobanja je široka,mišići na obrazima veoma izraženi,stop veoma izražen,uši visoko usadjene.
OČI:Okrugle,tamne boje,smeštene nisko i veoma razmaknute.Bez bobica na kapcima.
UŠI:Visoko usadjene.Kupirane ili ne.Ako su nekupirane treba da su kratke,uspravne ili u vidu poluruže.Uši koje slobodno padaju kažnjavaju se.
NJUŠKA:Srednje dužine,zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju.Vilice su dobro istaknute,donja je jaka i čvrsta.Usne su čvrste i dobro priležuće bez delova koji vise.Gornji sekutici su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutica(makazasto zubalo).Njuška je apsolutno crna.
VRAT:Snažan,lagano izbočen,sužava se od plećki prema potiljku.Koža nije opuštena.Srednje je dužine.
PLEĆKE:Jake i mišićave,lopatice široke i kose.
TELO:Rebra dobro zasvodjena,duga prema zadnjem delu.Medjusobno blizu postavljena.Prednje noge su dovoljno razmaknute što omogućava pravilan razvoj grudi koje su visoke i široke.
REP:Kratak u odnosu na visinu,nisko usadjen,postepeno se stanjuje prema vrhu.Nije ni uvijen,ni uzdignut iznad ledja.Ne kupira se.
NOGE:Prednje noge moraju biti prave,kosti su jake i zaobljene,podlaktice čvrste i prave.Zadnje noge su veoma mišićave,potkolenice su spuštene i nisu okrenute ni unutra ni spolja.Šape su srednje veličine,zbijene i čvrste.Korak treba da je elastičan,pas ne sme pri hodu da se klati ni da ravaniše.
KRZNO:Dlaka je kratka,gusta,čvrsta pri dodiru i sjajna
BOJA:Dozvoljene su sve boje dlake,jednobojna,višebojna ili šarena.Nepoželjna je sasvim bela,više od 80% bele,black and tan(crna sa vatreno crvenom) i boja džigerice.
VISINA:mužjak 45,72-48,26 cm,ženka 43,18-45,72 cm,težina je srazmerna rastu.
MANE:depigmentacija njuške,svelte oči ili kapci bez pigmenta,suviše dug ili nepravilno nošen rep,predgriz ili podgriz.

Mužjaci moraju imati dva testisa normalne veličine,potpuno smeštena u skrotumu.


ARGENTINSKA DOGA


Лобања је масивна, конвексна, у смеру напред ка назад и бочно, као и посматрана одозго, на основу мишића за жвакање и мишића потиљка. Носник је исте дужине као и лобањски део, што значи да је замишљена линија која спаја унутрашње очне углове једнако удаљена од потиљне кврге и врха носне печурке.
Очи су тамне боје лешника, ивице капка су црне или светле, растојање очију мора да буде велико, поглед живахан и интелигентан, али у исто време тврд и чврст.
Уста су добро прилагођена, без прогнације, јако са добро усађеним и великим зубима.
Нос је црно пигментаст, на крају лако подигнут, ноздрве су добро отворене.
Уши су добро постављене, полу подигнуте, троугластог облика.
Потиљна кост не сме да штрчи напоље, већ га јаки мишићи потиљка морају потпуно прекрити.
Врат је јак, заобљен, добро обликован, са дебелом кожом грла, фатална као код мастифа, бордошке доге и булдога, опуштена, не затегнута као код бултеријера.
Груди су широке, дубоке, са много места за масивна плућа. Од напред гледано дубина груди мора бити до лактова. Рамена су висока, врло јака, са јасно мишићавим рељефом. Грудни кош је широк, бочно гледано штрчи код доње ивице изнад лактова. Горња линија је виша код рамена и благо се спушта ка слабинама и шапама.
Предње ноге су равне, потпуно паралелне, са кратким прстима који леже један поред другог. Слабински део је прекривен мускулатуром. Задње ноге су јаке, натколеница са јаким мишићима, са кратком потколеницом и добро затвореним шапама, без одстојећих прстију. Реп је дугачак и јак, али не иде изнад скочног зглоба. Нормално ношен, у афекту је и стално се бочно помера.
Тежина и висина:
за женке – тежина je 35 – 45 kg, а висина 55 – 62 cm,
за мужјаке – тежина је 45 – 60 kg, а висина 62 – 68 cm.
Длака је кратка и густа, а не сме имати никакву мрљу.


BISON


Bišon je vesele prirode i veoma aktivan pas. Uvek je raspoložen da izvodi različite trikove, kako bi se zabavio i kako bi obradovao svog vlasnika. Naročito ćete morati da budete uporni sa šetnjom u periodu kada se pas navikava da vrši nuždu napolju. To podrazumeva da ga šetate oko 6 puta dnevno, a kada odraste onda je preporučljivo da ga šetate 3 puta dnevno.

Morate ga redovno voditi kod veterinara, na redovne vakcinacije, kao i svaki put kada sumnjate u njegovo zdravstveno stanje.

Što se tiče dlake bišona, ona opada kao i kod svih drugih pasa, samo što bišoni imaju drugačije krzno, pa se linjanje na primeti tako kao kod npr. oštrodlakih pasa. Morate voditi redovnu brigu o higijeni krzna, što podrazumeva kupanje i redovno četkanje. Četkanjem se uklanja veća količina opalih dlaka, a time ujedno izbegavate mršenje i petljanje dlake. Morate voditi računa i o redovnoj primeni preparata koji se koriste u kontroli populacije buva.

Zdrava koža i lepo krzno su karakteristika zdravih i ispravno hranjenih pasa, a problemi sa preteranim linjanjem su najčešće posledica neizbalansirane ishrane. Savetujem vam da koristite hrane koje su superpremijum kvaliteta i koje će Vašoj kuci pružiti najbolje, kako za period rasta, tako i za kasniji period.

Što se tiče problema sa ekcemom, mislim da bi bilo dobro da tražite savet i od Vašeg dermatologa, mada ja mislim da pas neće negativno uticati na postojeći problem.


BELI SAMOJED


Visina psa 50-60 centimetra
Težina: 20-30 kilograma
Životni vek: 12-15 godina
Ovaj pas spada među najstarije i najlepše rase na svetu. Njegovo kompaktno i mišićavo telo ukazuje na snagu i brzinu. Ovo je dinamičan i aktivan pas. Ima snažnu glavu klinastog oblika sa crnim ili braon nosem i jakim čeljustima. Crna gubica ima nasmejan izraz kad je otvorena. Oči su tamne, i duboko usađene. Uši su srednje veličine, blago zaobljenog vrha i uspravne. Rep je dug, gust i nosi se savijen iznad leđa. Noge su mu stabilne i mišićave, a šape ravne i prekrivene dlakom.
Samojed je nežan pas, miroljubiv i dostojanstven. Veoma je odan i voli sve članove porodice, ali mu je jedan, ipak, najomiljeniji. Voli da se igra i nije nervozan, rado bi da se sprijatelji sa svima, čak i sa strancima. Zato je praktično beskoristan kao pas čuvar. Lako se prilagođava porodičnom životu i dobro se slaže s decom. Veoma je inteligentan i rano treba krenuti sa odlučnim i strpljivim treningom.
Samojed nikad ne traži sam nevolju, ali, ako zatreba, ume da se nosi s napadačem. Poznato je da voli da glođe stvari, zato ga ne treba satima ostavljati samog, inače se nemojte na njemu istresati kad nađete stan u haosu. Ovaj pas puno laje. Voli da napada pernate zivotinje. Gusta dlaka srebrnastog vrha javlja se u beloj, krem i žutoj boji, ali je bela najcenjenija. Dlaka je oštra, gruba i prava, dok je poddlaka, koja samojeda štiti od hladne arktičke zime, gusta i mekana. Zbog gustine krzna ne prija mu vrela klima ni vrelo leto. Potrebno je svakodnevno i intenzivno raščešljavanje krzna, koje ipak ostaje belo i bez čestog kupanja. Vole život napolju, potrebno im je puno kretanja i naročito vole da se valjaju u snegu. Inace u Sibiru uz reku Jenisej od davnina je živela nomadska populacija lovaca i ribara poznatih kao Samojedi. Oni su vekovima koristili prelepe, izdržljive bele pse za vuču saonica. Tako je ovaj pas ime dobio po ljudima s kojima je bio povezan. Istraživač Robert Skot je 1889. doneo nekoliko ovih pasa u Englesku, gde je rasa razvijena i odatle dalje raširena po celom svetu.

AMERICKI PITBUL TERIJER

Pit bul terijer je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Priča se i da je korišćena ukrštena pasmina španskog poentera ali to nikada nije potvrdeno. Tačan odnos svih rasa korišćenih za dobijanje pit bul terijera se ne zna. Tokom devetnaestog veka, kada su hajke na bizone i borbe pasa bili živi sportovi, buldog se pokazao kao prespor za borbe i odatle potreba za bržim psom sa dobrim i jakim čeljustima koje sakate žrtvu. Nova pasmina je uspešno odgovorila zahtevima i bila je superiornija od buldoga za borbu. Jedna od prvih osobina koja je dobijena bila je borbenost i sposobnost za borbu. Otac i sin su se proslavili pošto su pobedili u mnogim borbama i postali nepobedivi. Kada je usvojen zakon kojim su hajke na bizone i borba pasa proglašeni nezakonitim pit bul terijer je doveden u vezu sa lepo obučenim mladićima iz grada, bokserima profesionalcima i vlasnicima kafana. Mnogi psi borci su se pripremali u podrumima kafana ili na nekim usamljenim seoskim sastajalištima. Došlo je do malih izmena u izgledu pit bul terijera. Najuočljivija promena je na glavi. Današnji psi

naginju više tipu terijera nego tipu buldoga što je bilo zajedničko obeležje prvih pasa u devetnaestom veku. Primećene su izrazite karakteristike koje su sa vremena na vreme izbijale otkrivajući pretke. Opšte karakteristike su rastavljene noge, zašiljen rep, istaknuta donja vilica i niska gradja. Ipak, dobijen je potpuno ponovljen primerak engleskog belog terijera u koži pit bul terijera. Mada se ove karakteristike retko javljaju, one se mnogo češće nalaze kod pasa kod kojih su postale nasledne.

Razvoj Američkog Pit Bul Terijera

U osamnaestom i devetnaestom veku borba pasa i hajka na bizone su bili u Engleskoj veoma živi sportovi. U devetnaestom veku Engleska je donela zakon kojim se ovi sportovi stavljaju van zakona. Ubrzo posle donošenja ovog zakona pit bul terijer je počeo da iščezava iz očiju javnosti jer niko nije želeo da se za njega kaže da je vlasnik psa borca zbog kazne koju je zakon propisao za svakog za koga se utvrdi da je izveo psa u borbu. Nekoliko godina kasnije izgledalo je da je pasmina ponovo vraćena i nazvana je stafordski terijer. Pod tim nazivom je i danas poznat u Engleskoj. Medjutim kada je borba pasa preneta u Sjedinjene Države stari naziv pit bul terijer vraćen je ovoj pasmini. Veruje se da ona nikada više neće biti nazivana ni jednim drugim imenom osim američki pit bul terijer. Kada je pit bul terijer prenet u Ameriku obično su njegovi vlasnici bili bokseri profesionalci, vlasnici gostionica i njihovi posetioci, ljudi koji su se bavili opasnim sportovima i slično. Od samog početka pasminu bije loš glas zbog njene borilačke sposobnosti kao i zbog ljudi koji su je držali. Do današnjih dana ova pasmina se potiskuje zbog nepravednog i nezasluženog lošeg glasa. Sa dvadesetim vekom pasmina je brzo počela da stiče popularnost i pas borac je našao svoj put u domove ljudi iz svih slojeva društva. U časopisima o psima nalaze se oglasi i fotografije pasa koji su stekli dobar glas u borbama i putem tih oglasa mnogi psi su prodati i borili su se za velike sume novca. Za tu popularnost se može zahvaliti dobro poznatom Hariju Krajgeru i njegovom psu Kribu, zatim Kokni Čarliju i njegovom psu Pilotu i Džoni Mekdonaldovom Gripu poznatijem kao Gas pas čuvar. Mekgafovom Bobu poznatijem kao Bob Luda, Konor Bizmarkovom Rok i Raju i mnogim drugim psima koji su se dokazali u borbama. Isto onoliko koliko je borba pasa nezakoniti sport toliko se i hiljada dolara ostavlja u kladionicama pored ringa za pse. Dokle god se ovi psi štene dotle ce biti takmičenja u ringovima za pse da se vidi koji vlasnik ima boljeg psa borca. Nekolicina medju mnogim bivšim i sadašnjim odgajivačima koji su aktivno učestvovali u borbama i odgajali pse borce su: Tom O’Rurke, Hektor Konor, Pet Mekdevit, Džoni Mekdonald, Ted Timoni, Džon Gelvin, Dž. Edvards, Kon Rirdon, Džek Burk itd.

Standardi za Američkog Pit Bul Terijera

Odobreni od strane Kluba ujedinjenih kinologa 1938
GLAVA: srednje dužine, četvrtasta (oblik cigle), lobanja ravna i najšira kod ušiju, istaknuti obrazi, bez bora.
NJUŠKA: četvrtasta, široka i snažna, dobro izraženih čeljusti koje odražavaju snagu. Gornji zubi čvrsto naležu na donje, osim spreda.
UŠI: sečene ili ne (nije važno) treba da budu postavljene visoko na glavi i da nemaju bore.
OČI: tamne i okrugle, treba da budu rastavljene nisko dole na lobanji.
NOS: crn, poželjno širom otvorenih nozdrva.
VRAT: mišićav, blago lučno izvijen. Sužava se se od ramena prema glavi bez delova sa opuštenom kožom.
RAMENI POJAS: snažan i mišićav širokih kosih lopatica.
LEDJA: kratka snažna sa blagom kosinom od grebena prema trtičnoj kosti, blago lučno izvijena kod slabina i blago zategnuta.
GRUDI: jake ali ne preširoke sa široko izbočenim rebrima.
REBRA: blizu postavljena, dobro isturena sa jakim ledjnim rebrima.
REP: kratak u poredjenju sa veličinom, nisko postavljen i prelazi u fini šiljati oblik. Nije postavljen iznad ledja.
NOGE: velike okrugle kosti sa ravnim uspravnim skočnim zglobom umereno jakim. Stopala srednje veličine. Hod treba da bude lak i gibak. bez krivudanja ili sporog koračanja, nizak, ravan.
BEDRA: duga sa razvijenim mišićima, gležanj nizak, ravan
DLAKA: sjajna, kratka, kruta na dodir
BOJA: sve boje i šare su dozvoljene
TEŽINA: nije važna. Za ženke poželjno Od 30 funti do 50 funti a za mužjake 60 funti
Američki Pit Bul Terijer, pas za sva vremena
Prosečna javnost misli da ovu pasminu čine opaki psi mesožderi koji bi, hranjeni sirovim mesom, proždrli čoveka. Kako je lako zavesti nekoga da je to istina. Ne znam nijednu drugu pasminu koja je pouzdana, odana, dobre naravi i nežna kao što je američki pit bul terijer. Iako se ove karakterne osobine jasno uočavaju kod psa nakon nekoliko minuta vidite ga kako je naspram drugog psa boreći se lukavim instinktom divlje životinje sa namerom da ubije. Kao pratilac, pas čuvar i prijatelj, on je neprevazidjen. Pas pravilno izdresiran i odgojen izvršavaće više zadataka od bilo koje druge pasmine koju znam. Kao pratilac uvek ie zainieresovan za ono što njegov gazda radi i spreman je da ga služi svakog trenutka. Poznajem jednu gospodju koja je imala razne pasmine. Po njenoj oceni naj nežnji pas koga je ikad imala je bio američki pit bul terijer. Danju pas bi je pratio svuda po kući ali nikada tako blizu da bi bio na putu. Ovaj pas je razumevao svoju gazdaricu na jedinstven način i mogao je skoro sve da uradi osim da govori. Kao čuvar je nenadmašan. Ovaj pas je dobar i umiljat. Ne kreće da ujeda svakoga ko naidje ali ima takav instinkt da razlikuje dobro od lošeg kada čuva imovinu svog gazde. Za ovu pasminu je poznato da daje odlične lovačke pse ukoliko se pravilno obuči u pravom uzrastu. Ne može se medjutim od svakog američkog pit bul terijera napraviti lovački pas. Kao kućni ljubimac dobar je prema deci i prima gomilu grdnji sa jedinim odgovorom – cvilenjem. Kada se ova pasmina naziva opštenamenskom to je na osnovu toga što ona poseduje snagu, proporcionalno je gradena a ima karakter, sklonost i hrabrost da bude pas te vrste. Ako ga držite vezanog i hranite sirovim mesom on neće postati opaki pas. Biće dobronameran i spreman za igru kao bilo koji drugi natovljeni kućni ljubimac pseće rase. Svako ko želi da poseduje opštenamenskog psa treba da odabere štene američkog pit bul terijera.