JOS KARAKTERISTIKE PASA I OVDE


KRATKODLAKI SKOTSKI OVCAR

Karakteristike i osobine

Nadimci: Nema podataka
Zemlja porekla: UK/Škotska
Težina mužijak: 20,5-33,7 kg
Težina ženka: 18,-29,5 kg
Visina mužijak: 56-65 cm
Visina ženka: 51-60 cm

Boja: crna sa belom, trobojna

Životni vek: 14-16 godina
Opis rase

Kratkodlaki škotski ovčar se razlikuje od dugodlakog škotskog ovčara samo u dlaci. Ona je kod kratkodlakog škotskog ovčara kratka i ravna, gornja dlaka je pomalo gruba na dodir, a poddlaka je vrlo gusta. Preci oba škotska ovčara dovedeni su u Škotsku sa Islanda, gde su korišteni kao čuvari ovaca pre više od 400 godina. Jedan od poznatijih predaka škotskog ovčara je i trobojni pas ˝frefoil˝, koji se oštenio 1873. godine. Vrsta je učestvovala na takmičenjima zajedno sa svojim dugodlakim i poznatijim rođakom sve do 1974. godine, kad je kratkodlaki škotski ovčar konačno dobio odvojeni standard. Ipak, vrlo retko se viđa na takmičenjima. Postoji grupa obožavalaca ove vrste koja se brine za najbolje primerke ove vrste i čini sve ne bi li odgajila odličnog, temperamentnog, vrlo lepog i poslušnog psa.

Karakter i nega

I kratkodlakog i dugodlakog škotskog ovčara zovu jednim imenom ˝koli˝. Pripadnici su iste vrste i sasvim identični osim u dlaci. Kratkodlaki škotski ovčar danas je mnogo ređi od svog dugodlakog rođaka. Ima istu narav i temperament kao i dugodlaki škotski ovčar i potrebna mu je ista vrsta nege.

Glavne karakteristike:

Klasa: pastirski psi i psi terači stoke (sem švajcarskih pastirskih pasa)
Priznaju ga: AKC, ANKC, CKC, FCI, KC, KUSA
Dlaka: kratka, prilično gruba i glatka sa gustom poddlakom
Boja: crna sa belom, trobojna, srebrnoplava(nije dozvoljena u Velikoj Britaniji)
Ostale karakteristike: glava izgleda laka i mala u odnosu na telo; bademaste oči srednje veličine; uši su male i ne preblizu; telo je dugačko u odnosu na visinu; dugački rep obično nosi opušteno.

BELGIJSKI OVCAR

Predak belgijskoga ovčara je canis familiaris matris optimae, predak svih ovčarskih pasa. Na tlu Belgije, krajem 1800 – tih godina, bio je prisutan veliki broj ovčarskih pasa čiji je tip jako varirao što se naročito primećivalo po pitanju dužine i boje dlake. Rasa je zvančno „rođena“ između 1891. i 1897. godine.

U tom periodu na čelu grupe odgajivača sa velikim entuzijazmom se nalazio se profesor veterinarske medicine Reul uz čiju pomoć su postavljeni danas priznati standardi različitih tipova Belgijskog ovčara. Njegovo ime se sa pravom uzima kao ime pravog pionira i osnivača belgijskog ovčara koji je definisao i ujednačio prisutne raznolikosti ovačara u prepoznatljive standarde.

1897. u Briselu je organizovano okupljanje  117 pasa koji će kasnije poslužiti u izboru najboljih primeraka i produžetku uspešne selekcije ove rase. U godinama koje su sledile, program uzgoja belgijskih ovčara je bio veoma intenzivan i uključivao je brojna ukrštanja. Prvi detaljan standard je objavljen 3. 04. 1892. godine od strane briselskog kluba koji opisuje jednu rasu i tri varijeteta dlake. Prvi belgijski ovčari su registrovani 1901. godine u uzgojnu knjigu Kraljevskog st. Hubert udruženja (L.O.S.H.). U godinama koje su sliedile, primarni zadak odgajivača ove rase pasa je bio ujednačavanje tipa i mana. Tek 1910. godine moglo se reći da je tip i temperament belgijskih ovčara uspostavljen.

Poznata su 4 tipa Belgijskih ovčara: Groenendael, Laekenois, Tervuren i naravno Malinois / Malino.

Belgijski ovčar – Malinois svojim poreklom je okoline grada Malinesa u Belgiji, pa je tako dobio i svoje ime. Za raliku od ostalih tipova belgijskih ovčara, Malino je kratke dlake crvenkastosmeđe boje i crnom maskom.

Malino  je izvrstan sportski radni pas koji pleni svojom brzinom, eksplozivnošću, željom za radom, hrabrošću i oštrinom kada je to potrebno. U kući i dvorištu stalno je u pokretu i budno motri i čuva svoju teritoriju i porodicu. Malino je skladno proporcionalan, inteligentan, otporan, kvadratičan pas, naviknut na život pod vedrim nebom, građen da može odolevati najrazličitijim vremenskim uslovima. Skladnošću svojih oblika, ponosnim držanjem glave, pas treba ostavljati utisak elegantne čvrstine koja je postala osobinom selekcionarnih predstavnika radnih pasa.

Zbog svoje pokretljivosti, brzine izdržljivosti i prvenstveno selekcije kao radni psi, ovi psi gotovo da i nemaju problema sa muskulaturom i displazijom kukova, kao neke druge sportske / radne rase pasa. Malino je zbog svojih karakteristika vrlo popularan u svetu radne kinologije, što dokazuju odlični rezultati koje ta rasa beleži na različitim svetskim takmićenjima sportskih radnih pasa. (IPO, SchH, Obedience, Agility, Ring Sport). Sve popularniji pas u vojsci, policiji i bezbednosnim službama gde se koristi za različite namene.

Psi postoje u više boja i nijansa kao što je smeđa, žuta, crvena i tamna.

Osnovne karakteristike su: srednja visina, proporcionalne građa, elegantan izgled. Glava je lepo oblikovana, dugačka, suva, dok je nos crn. Čeljusti moraju biti snažne i dobro razvijene. Zubi beli i snažni. Oči srednje veličine, bademastog oblika tamne boje i živog pogleda. Uši su trouglaste, tvrde, uspravne. Vrat srednje dužine, mišićav i lagano je proširuje prema grebenu. Telo snažno, grudni koš dubok i prostran.

Visina merena od tla do grebena:
Idealna prosečna visina za mužjake: 62 cm.
za ženke: 58 cm.
Limiti se kreću do 2 cm. niže i 4 cm. više od prosečne visine.

Težina:
mužjaci oko 25 – 30 kg.
ženke oko 20 – 25 kg.

Belgijski ovčari su temperamentni, veoma hrabri i nepokolebljivi psi. Odlikuje ih velika radoznalost i upornost,pa žele učestvovati u svemu sto se oko njih zbiva. Prema strancima su nepovjerljivi, a ponekad i oštri. Ukoliko ste dinamična osoba onda je ovo savršen prijatelj za Vas jer uz njega nećete mirovati nego ćete biti stalno u pokretu.Ovoj rasi je potrebno mirno okruženje i redovne šetnje i istrčavanje.

Privrženi su svim članovima porodice u kojoj žive, ali se posebno vezuju za jednog člana. Često ga netremice gledaju i sa nestrpljenjem očekuju njegov znak, pa sa velikim veseljem, neviđenom brzinom i neverovatnom točnošću učine sve sto se od njih zahteva. Lako i brzo uče, a ponekad se čini da već sve znaju, pa bez posebnog učenja izvršavaju i teže zadatke. Prave radne sposobnosti ovih pasa dolaze do izražaja tek kada se nađu u rukama poznavalaca pasa i njihovog ponašanja.

Pas ima kratku dlaku pa nema problema sa održavanjem čistoće, što je svakako pogodno za stanove bez obzira što je prevashodno pas koji dosta vremena može i voli provoditi napolju. Ovi psi mogu doživeti duboku starost pa i do 15. god., lakše su telesne konstrukcije, retko oboljevaju, sa kukovima (displazija) nemaju problema kao pojedine rase pasa.

Belgijski ovčari su radni psi i oduvek su to bili. Ukoliko mu ne dajemo obaveze, zbog svoje sposobnosti i pameti oni samo sebi pronalaze obaveze.

Karakteristično je za rasu da sazrevaju tek sa dve godine i zato prema njima treba biti strpljiv, pažljiv i nežan. Traži čvrstu ruku ali punu ljubavi.

ZLATNI RETRIVER

Zlatni retriver je nastao ukrštanjem zlatno-žutog Wavy Coat Retrievera, Tweed Water Spaniela (danas ova rasa ne postoji) s Irskim seterom i Žutim goničem. Rasu je stvarao i razvijao Lord Tweedsmouth. 1903. godine ova rasa je priznata od Kennel club u Engleskoj, a 1932. i od strane američkog Kennel kluba. Danas postoje milioni zlatnih retrivera širom sveta i omiljena su rasa zbog svoje lepote i karaktera. Zlatni retriver je jako umiljat, voli društvo i nežan je prema deci. Karakteristike: duga, zlatna, glatka i lagano valovita dlaka. Čeoni i nosni deo lobanje su jako razvijeni, mada ne grubi. Oči su tamno obojene i imaju mekan izraz. Rep je ravan, obrastao dugom dlakom i pravi zastavicu. Ne sme biti držan visoko, a uopšte ne preko leđa. Gornja dlaka ne sme biti kovrdžava, a pod njom je gusta podlaka, koja ne propušta vodu. Boje: svi tonovi zlatne, krzno ne sme biti smede ili boje mahagonija. Visina: od 56 do 62 cm, težina: 29 do 32 kg.

Dresura: Spada u grupu najpametnijih pasa u svetu i sa lakoćom ispunjava pedesetak komandi, a sposobnost da uči ga čini idealnim pomoćnikom invalida. Često se koristi i kao pomoć slepima, u čemu se takođe pokazao kao izuzetno sposoban. Naučeno pamte za ceo život. U okviru obuke koja traje par meseci, u stanju je da zapamti zaista puno komandi – otvaranje frižidera i vrata, podizanje telefonske slušalice, guranje invalidskih kolica….

Ishrana: Pse u toj dobi potrebno je hraniti 3-4 puta dnevno. Doziranje hrane zavisi od toga koju hranu koristite. Naime na svakoj hrani navedena je dnevna količina hrane s obzirom na uzrast i telesnu masu psa. Štene treba hraniti 5 – 6 puta dnevno. Možete koristiti Hill’s Science Plan „Puppy Large Breed“ – hranu za štenad velikih pasmina koja ce kad odrastu imati preko 25 kg. Hill’s Prescription Diet hrana dostupna je samo u registrovanim veterinarskim apotekama, pa tako i u apoteci u sklopu Pet centara. U istom rangu superpremium hrane je i Royal Canin. Ukoliko se odlucite na Royal Canin, za početak bih preporučila „Maxi Baby dog“ i koristiti ga sve do petog meseca starosti. Od navednog petog pa sve do 15 – og meseca starosti može se koristiti  „Maxi junior“. S navršenih 15 meseci psa možete hraniti i posebnom hranom namenjenom za specifične potrebe zlatnih retrivera koju Royal Canin nudi u svojoj širokoj paleti.  U elitni rang najkvalitetnijih hrana ulazi i Eukanuba, koja za štence nudi „Puppy large breed“, do godinu dana starosti psa, a po navršenoj godini dana starosti Eukanuba nudi „Adult large breed“. Hill’s i Eukanuba za štence nude hranu u dva ukusa: piletina, te jagnjetina i riba.  Za odrasle pse Hill’s nudi ukuse tunjevina i pirinač i govedina.

DOBERMAN

Женка добермана је до гребена висока око 64-68 центиметара и тешка 34 до 36 килограма, док је за мужјаке стандард висина до гребена леђа 68 до 72 cm (толеранција +2 cm) а тежина 41 kg.

Већина људи познаје добермана као црног пса са браон палежом. Међутим, постојање два различита гена за боју узрокује постојање четири различита фенотипа боје код добермана. Традиционална боја се јавља када су алели оба гена доминантни, и такав доберман се обично назива црним. Уколико је алел једног од гена рецесиван доберман црвен (тачније, црвено-смеђ са бронзаним мрљама), а уколико је алел другог рецесиван, доберман је плави (сиви). Најмање заступљена комбинација алела (оба рецесивна) одређује добермана срнеће (светлосмеђе) боје (понегде познат и као чоколадни).

У новије време се проширио узгој и продаја пете сорте добермана, назване бели доберман. Добермани ове боје поседују мутацију, која независно од генотипа било којег од два гена за боју, спречава стварање протеина пигмента, тј. животиња је албино. Мада многи потенцијални власници добермана сматрају да је боја допадљива, албино доберман треба што мање да се излаже сунцу.

Многе људе, који су видели да добермани имају репове само десетак центиметара дугачке, може изненадити податак да се доберман заправо рађа са репом који је дужи него код већине других раса. Доберман пинчер обично неколико дана после рођења бива подвргнут купирању, поступку у коме му се одсеца већи део репа. Објашњење за ово је „изглед“ који би пас требао да има, онако како је Луис Доберман првобитно замислио пса. То такође пса чини неустрашивим и чврстим на изглед.

Сем ових плитких разлога за третирање животиње на такав, многи би рекли нехуман, начин, постоји и практичан разлог — то уклања згодну „ручку“ за коју би криминалац или нападач могао да зграби животињу док обавља чуварску или полицијску дужност. Још један разлог јесте да се псима који имају тип репа као доберман (дугачак са врло мало длака или меса које га покрива) веома често дешава „сломљени реп“. Сломљени реп може бити све од стварног лома репних пршљенова па до много чешће повреде коже, које је веома тешко залечити због немогућности завијања и заштите репа.

Шта год људи мислили о томе, мало купаца добермана има избор што се тиче дужине репа; купирање се мора одрадити убрзо после рођења пса, што значи да одлуку скоро увек доноси одгајивач пре него што пас буде понуђен на продају.

Ово међутим не важи за podrezivanje usiju, које треба одрадити између 7. и 9. недеље, мада се може одрадити и 6 месеци па чак и једну годину по рођењу пса, те се обично препушта на вољу власнику. Подрезивање одрађено после 12. недеље у великом броју случајева не успева тј. уши не постају усправне. Власници добермана у све већем броју бирају да љубимцу не подрежу уши, пошто је поступак изузетно болан за животињу. Поступак укључује одсецање дела ушију животиње и усправљање остатка уз помоћ подупирача, траке или завоја, што дозвољава хрскавици да се развије у управан положај како штене расте. Штене ће и даље имати способност да спусти уши назад или доле. Поступак траје од пар недеља до пар месеци. Ако се трака превише затегне може доћи до проблема у протоку крви. Због тога то мора да уради ветеринар или искусан одгајивач.

Иако није спроведено истраживање које би упоређивало добермане подрезаних и неподрезаних ушију, верује се да подрезивање значајно смањује појаву ушних инфекција и подлива (крвавих жуљева насталих оштећењем уха, најчешће због снажног трешења главе).

Мада се поступци подрезивања ушију и купирања репа многима чине нехуманим, традиционални доберман је увек имао и једно и друго. У неким земљама су данас ти поступци незаконити, али на неким izlozbama, нарочито у SAD, добермани могу да се такмиче једино ако имају традиционални изглед.

Иако се сматра за радног пса, доберман је мета стереотипа о суровости и агресији. Као пас чувар доберман је првобитно узгајан само у ове сврхе. Морао је да буде велики и застрашујући, неустрашив и вољан да брани власника, али да буде послушан и утрениран да тако поступа само на команду. Ове особине послужиле су доберману да постане одличан пас чувар, полицијски или војни пас, али нису га препоручиле за љубимца. Ипак, последњих деценија доберман је због своје величине, кратке длаке и интелигенције постао омиљени кућни пас. Иако познат по агресивности, доберман је невероватно одан пас, и врло лако ће научити да поштује и штити свог власника. Данас је доберман одличан пас чувар, али и одличан љубимац. Врло су дружељубиви и толеранти, како према људима, тако и према другим псима. Доберман никада неће бити агресиван према свом власнику, нити према другим људима који не представљају претњу, ако одраста у здравој средини. Предрасуде о доберманима су јако погрешне, али њихов карактер као расе је специфичан. Постоје бројни научни докази, који потврђују психолошку стабилност добермана као расе, и указују на њихов челични карактер, непоткупљивост и интелигенцију.

PEKINEZER

Pekinezer
Majmunsko lice i lavlje srce
Ime: Pekinezer
Idealna visina: 15-25 centimetra
Težina: 1,5-6 kilograma. Pekinezer čija težina ne prelazi 2,6 kilograma nekad je nošen u širokim rukavima kimona i bio je najpopularniji pas u Kini.

Životni vek: 10-15 godina

Karakteristike: Ovaj maleni pas s jakim kostima deluje groteskno, a dok hoda izgleda kao da se valja po tlu. Pekinezer ima široku glavu i na njoj krupne, tamne, blistave, razmaknute i blago buljave oči. Lice je pljosnato, sa tamnom nabranom njuškom i spuštenim, srcolikim, dugim i paperjastim ušima. Vrat je kratak i jak.
Narav: Pekinezer je veoma hrabar pas, ponekad čak i previše. Osetljiv je, nezavisan i izuzetno umiljat sa gazdom, ali veoma nepoverljiv prema strancima. Tvrdoglav je, svojeglav i ume da bude težak na hrani. Nekad odbija da jede zato što nije gladan, a nekad samo da bi osporio gazdin autoritet. Kad voli, pekinezer je veoma ljubomoran. Dosta laje, zato je dobar pas čuvar. Ne preporučuje se porodicama s decom koja vole grube igre.

Krzno: Dlaka je prava, gusta i mekana, različitih boja, na vratu grivasta.

Nega: Ako preterate s hranom, brzo će se nagojiti. Ako niste iskusni, dovedite veterinara da vam pomogne u porađanju skotnih ženki, jer porođaj zna da bude težak. Neki pekinezeri ne vole šetnje, zato ih morate naterati da vežbaju, kako bi ostali zdravi. Neophodno je svakodnevno četkanje dugog, dvoslojnog krzna, naročito u predelu donjeg dela leđa. Svakodnevno mu čistite lice, oči i zube i proveravajte da li na dlakavim šapama ima čička, žvake ili nekog drugog stranog tela. Uz pažljivu negu i dobru ishranu vaš pekinezer će doživeti duboku starost.

Poreklo: Po legendi, ova vrsta je nastala kada se lav zaljubio u majmunicu. Snaga ove ljubavi je raznežila bogove i oni su im dozvolili da žive zajedno i da se množe, pa je iz tog „braka“ nastao pekinezer: pas majmunskog lica i lavljeg srca.

Pekinezer je u Kini smatran za jedno od obličja legendarnog Fu psa, koji je terao duhove. Kinezi su ovog psa poštovali kao polubožansko biće. Obični ljudi morali su da im se klanjaju, za krađu pekinezera sledila je smrtna kazna, a posle smrti cara njegovi pekinezeri su žrtvovani da bi ga štitili i u zagrobnom životu.

Tokom Drugog opijumskog rata francuski i britanski vojnici su pljačkali Letnju palatu. Mada je carskoj gardi bilo naređeno da pobije sve pekinezere, kako ne bi dospeli u ruke „stranih đavola“, pet psića je preživelo i 1860. godine odvedeno engleskoj kraljici Viktoriji. Od tog ratnog plena potiče moderan pekinezer. Evropski standard za ove pse, uspostavljen 1898. godine, navodi da je pekinezer pas za fine ljude.
😀

S T A N D A R D Pekinezer Sekcija 8 Standard br. 207- Kina/V.Britanija Opšta pojava: Mali, dobro izbalansiran, zbijen, dostojanstven, kvalitetan. Karakteristike: lavlje pojave držanja, oprezan i inteligentan u izrazu. Temperament: Neustrašiv, veran, rezervisan, ali ne bojažljiv ili agresivan. Glava i lobanja: Glava je velika, proporcijalno šira nego dublja, lobanja široka, prostrana i ravna između ušiju, nije zaobljena, široka između očiju. Njuška veoma kratka, široka. Nozdrve duge, otvorene i crne. Labrnje prostrane, dobro naborane sa čvrstom donjom vilicom. Profil je ravan, sa dobro postavljenom nosnom pečurkom između očiju. Stop izrazit. Neophodno je da nos, usne i ivice očiju budu crni. Oči: Velike, čiste, okrugle, tamne i sjajne. Uši: Srcolikog oblika, usađene u ravni sa lobanjom i nošene priljubljene uz glavu, pokrivene dugom, obilnom i paperijastom dlakom. Ivica uha, ne treba da se spušta niže od linije njuške. Usta: Pljosnate usne, ne smeju se videti zubi i jezik. Jaka donja vilica je obavezna. Vrat: Veoma kratak i debeo. Prednji deo: Kratak, zbijen, teške kosti prednjih nogu. Kosti su blago savijene, ali jake, dobro povezane u ramenima. čvrstina je neophodna. Telo: Kratko, sa širokim grudima i dobro postavljenim rebrima. Dobro povezane prednje noge, sa jasnim strukom, leđa ravna. Zadnji deo: Zadnje noge su lakše od prednjih ali čvrstog i dobrog oblika. Uzan stav zadnjih nogu, ali ne kravlje pete. čvrstina je neophodna. Šape: Velike i ravne, nisu okrugle. Psi su stabilni na nogama, ne ovlaž oslonjeni. Gledano od napred, prednje šape okrenute neznatno u polje. Rep: Visoko usađen, čvrsto nošen, neznatno zavijen preko leđa sa bilo koje strane, duge paperjaste dlake. Hod: Spor, ponosit, uvijajući hod prednjeg dela izatvoreni hod zadnjeg dela. Ovo tipično kretanje ne sme biti praćeno uvijanjem zbog uskih ramena. Veoma je važno da hod bude sasvim korektan. Dlaka: Duga i prava sa obiljem grive koja se produžava preko ramena obrazujući pelerinu ili okovratnik ( volane oko vrata). Pokrovna dlaka je više gruba sa obilnom podlakom. Ova paperjasta dlaka na ušima, nogama, butinama, repu i prstima je obilna. Boja: Dozvoljene su sve boje i oznake, izuzev albina i boje jetre. Može biti delimično obojen raznim bojama, pri čemu šare ne moraju biti pravilne. Veličina: Idealna težina ne prelazi 5kg, za mužjake i 5.5kg za ženke. Psi mogu izgledati mali ali biti iznenađujući teški kada se podignu. Teške kosti i krupno, dobro građeno telo su bitna karakteristika ove rase. Mane: Sve što odstupa od gore navedenog smatra se manom i ocena stoji u proporciji sa stepenom izraženosti mane.


2 thoughts on “JOS KARAKTERISTIKE PASA I OVDE

    Milun Radovanović said:
    1. januar 2013. u 22:05

    POSTOVANI
    Molim sve poznavaoce karaktera sledecih rasa pasa : Doberman , Rotvajler , Belgiski ovcar Malinoa , Sarplaninac da mi pomognu u odlucivanju , kolu navedenu rasu pasa je naj bolje da imam za cuvanje koza od drugih pasa lutalica kao i coveka lopova .
    ZAHVALAN
    Milun

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s