AMERICKI AKITA, NESTO O NJEMU !!!


Zaira7měs

Za pocetak treba znati da su japanske rase (nekada davno) nosile imena po oblasti u kojoj su zivele, kao i po ulozi koju su imale u svom zivotu. Na primer, svi psi iz regiona grada Odate, su nazivani Odate-inu (Odate-dog), a iz regiona Kazuno to su bili Kazuno-inu…. Takodje psi su se delili i po svrsi koju su imale, tako su psi za borbe bili nazivani “Kurae-inu” (“punching-dog”) sto u prevodu na nas jezik znaci pas koji udara. Tako su svi psi iz planinskih regiona koji su korisceni u lovu bili nazivani “Matagi-inu” (matagi = lovac). Psi se sto se velicine tice nisu razvrstavali u razlicite rase, vec su samo imali naznake mali, srednji ili veliki. Svi mali i srednji psi su uglavnom korisceni u lovu i bili su spic tip, a jedina velika rasa (koja je bila molos) koriscena je za borbe. Ta rasa je dobila naziv Tosa-inu (japanski borac). Vremenom su ostale rase dobila svoja imena.

Matagi-inu je bila rasa srednje velicine, i korisceni su za lov kako velikog plena (medvedi, jelenska divljac, divlje svinje) tako i na lov na malu divljac (zecevi, lisice) i ptice. Cak je bilo naznaka da su korisceni i kao pomocnici ribolovcima. Njihov zadatak je bio da udju u vodu i plivajuci prema lovcima (na cik-cak nacin) teraju ribu u mreze.
Sto se tice samog lova (na krupnu divljac) posto su imali izrazito razvijen lovacki nagon i pokusavali da sami obaraju zivotinje, cesto su u lov isli u kombinaciji sa nesto manjim rasama (najcesce sa Shiba-inu). Lov iskljucivo sa matagijima se nije isplatio jer lovci ne bi znali gde se nalaze psi (jer nisu imali naviku da laju dok jure plen) i divljac tako da bi cesto psi u borbama sa medvedima ili divljim svinjama nastradali.
Znaci evo otprilike kako je tekao cin lova. Lovci bi svoje Matagi-inu pse vodili iskljucivo na povodnicima, a svoje male pomocnike Shibe bi pustali da traze plen. Cim bi male Shibe uhvatile trag divljaci oblajavale bi i dalje trazeci divljac. Za to vreme bi lovci sa matagijima isle za njima. Kada bi male shibe zaista bile blizu divljaci, (i samim tim bi postojala opasnost za njih da budu ugrozeni od doticne divljaci) lavez bi im postajao veoma uzbudjen. Na taj nacin bi lovci bez obzira na sopstvenu udaljenost znali da je shiba blizu divljaci, i tek tada bi se pustali matagi-inu. Oni nisu skloni lajanju, i samo bi jurnuli ka divljaci i u stvari njhov zadatak je bio da divljac zadrze na poziciji koja odgovara lovcima kako bi je lakse usmrtili. Naravno da su se i u takvim situacijama desavale nezgode, ali s obzirom da su lovci lako pratili lavez malih pasa najcesce bi stizali na vreme da zastite svoje matagije.

Jos samo jedna napomena. Matagi-inu su bili psi koji su uglavnom bili jednobojni ili sa urajirom. Veoma MALI broj pasa je imao tamnu masku.

Advertisements