LABRADORI


4564d93bada96fed6169eb093af84cb3

OPŠTI IZGLED:
Snažno građen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. Široka lobanja. Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. Širok i snažan u slabinskom delu i zadnjim nogama. Dakle, labrador je snažan pas, zbijen i kvadratičan, masivan, ali ipak nije trom već energičan i izuzetno pokretan. Grudni koš treba biti dovoljno širok i izuzetno dubok sa izraženim predprsjem, a tijelo sa kratkim trbuhom i nepotpasanim, tako da je i donja linija ravna kao i gornja, što daje utisak kvadrata.
Slobodno možemo reći da je to tenk od psa, a česti smo svedoci da na izložbama prolaze lagani, vižljasti, uskogrudni psi sa maltene ravnim rebrima, što nikako ne uliva utisak tipičnog psa osposobljenog za rad u vodi. Normalno, ni suviše tromi primerci sa mnogo naslaga masnih zaliha nisu poželjni, ali su opet bolji od onih koje mogu .

KARAKTERISTIKA:
Uravnotežen, veoma budan, odličnog nosa, mekih usta, sa oduševljenjem ide u vodu, ima sposobnost prilagođavanja u predanog pratioca. Labrador je uravnotežen i ne pokazuje nikakvu agresivnost.
Međutim, u poslednje vreme smo svedoci, srećom pojedinačnih primera oštrijih, ujedljivih jedinki, a neretko ih neodgovorni uzgajivači preporučuju kao odlične čuvare.
Labrador ima visoko kotiran nos u psećoj populaciji, a aport im je urođena osobina i on je mek, nežan i odmeren.
Kada je voda u pitanju on je svoj na svome, pa i sama pomisao na psa u vodi asocira na labradora. Retki su primerci koji ne vole vodu, ali je verovatno to greška vlasnika koji ih je na neadekvatan način upoznao prvi put s vodom.

NARAV:
Inteligentan, oprezan i poslušan. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plašljivosti Sa velikom željom pruža radost svom gospodaru. Sve ovo govori u prilog labradoru da je savršen kućni ljubimac.
Kako agresivnost, tako i plašljivost je strana labradoru, no opet je vlasnik taj koji je kriv što se pas plaši, podvija rep ispod zadnjih nogu, glavu savija dole, saginje se, podrhtava ili često iz straha pokazuje zube.

GLAVA I LOBANJA:
Široka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje dužine, pune snage ne špicaste. Široke, dobro razvijene nosnice. Glava pokazuje mirnoću i blag izraz, oslikava plemenitost i inteligentnost. Prelazak lobanjskog i nosnog dela treba biti izražen, ali opet ne prenaglašen niti blag i kos, odnosno slabo primetan i proporcija je 1:1. Gledano spreda njuška treba biti široka i duboka, odnosno jaka i četvrtasta, a nikako špicasta odnosno klinasta i previše dugačka. Nos je je kod crnih pasa uvek crn, kod smeđih pasa smeđ, ali retko svetlo ružičast, dok je kod žutih izuzetno crn, a uglavnom smeđ, što ipak nije odraz loše pigmentacije i uglavnom je takav od jeseni do proleća. Obrazi su mišićavi i snažni, znači jaki, a nikako suvi i nerazvijeni, odnosno izraženi i opušteni. Usne i desni su izuzetno dobro i tamno pigmentirane.

OČI:
Srednje veličine, pri tome pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lešnika, što tamnije to bolje. Sigurno da je mnogo bolje što tamnije oko ali, kod smeđih labradora je mahom, kao po pravilu za nijansu svetlije, kod žutih labradora s obzirom na boju dlake malo svjetlije oko se i tako ne zapaža.
Kod crnih labradora svetlije oko odaje utisak žutog oka što nikako nije u redu, tako da je kod njega poželjnije uvek tamno smeđe. Treći očni kapak treba biti pigmentiran, gornji i donji očni kapak odnosno rubovi su tamno pigmentirani, dok je kod smeđih labradora ipak dosta svetlije, boje oraha.

UŠI:
Ne velike ili teške, dobro priležu uz glavu, visoko i prilično dobro unazad usađene.
Labrador uši uglavnom drži u pažnji, kada se lepo ocrtavaju. Srednje su velike u vidu trougla. Ne bi trebalo da budu prevelike kao kod ptičara niti pak suviše iza nošene.

ZUBALO:
Vilice i zubi snažni sa perfektnim pravilnim i makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez međuprostora pokrivaju sekutiće donje vilice. Zubi postavljeni vertikalno u vilici. Standard ne navodi zubnu formulu od 42 stalna zuba, mada se to potpuno podrazumeva. Medjutim, različita su tumačenja ove rečenice. Većina zemalja članica FCI insistira na zubnoj formuli sa svim zubima, tumačeći nedostatak zuba genetskom opterećenošću i nasleđem. Neke pak zemlje članice FCI-a tolerišu nedostatak jednog ili dva zuba, ali oni koji učestvuju u zagrizu moraju biti svi prisutni.
Tumačenje je i da je potpuno skarasto zubalo ustvari obavezno prisustvo očnjaka i sekutića koji su poređani u nizu i koji stvaraju zagriz, a neki tu podrazumevaju i obavezno prisustvo p1?
O prekobrojnosti zuba takođe postoje različita tumačenja, ali u svim zemljama se obavezno preporučuje da se psi (normalno, ako im ovi nedostaci nisu diskvailificirajući) sa ovim problemima pare isključivo sa jedinkama koje imaju 42 zuba.
Dakle, ovde se radi o različitim tumačenjima potpunog, kompletnog zubala.
Često smo bili svedoci da su mnogi uvezeni psi i to mahom iz matične zemlje na našim izložbama loše prolazili zbog nedostatka zuba čiji su vlasnici sa mnogo muka i odricanja i pređenih kilometara uvozili pse iz Engleske i nekih drugih zemalja, pravdajući se da se tamo zubi ne broje, već da se gleda samo zagriz. U osnovi, to i jeste istina, ali u Engleskoj se više od 100 godina vodi računa o selekciji, pravilnom odgoju, linijskom uzgoju i savest samih uzgajivača je na mnogo višem nivou, a mi smo još uvek jako daleko, tako da je ipak puno bolje imati psa sa svim zubima. Dakle, to je mač sa dve oštrice i činjenje medveđe usluge rasi, ali zbog slobodnog tumačenja standarda imamo osnove da kažemo da manjak zuba standard ne smatra manom. Diskvalificirajuća mana je podgriz ili predgriz, a klještasto zubalo u odnosu na starost i trošenje zuba i vertikalnu postavljenost je tolerantno.

VRAT:
Suv, jak, pun snage prelazi u dobro postavljene plećke. Vrat labradora je izuzetno jak i snažan koji treba nositi odgovarajuću glavu i naravno aport. Od duge i klinaste glave skraćivanjem na proporcionalnu, kratku i široku njušku i lobanju, dobili smo ipak malo slabije zategnutu kožu na vratu sa dve bore. To nije mana ukoliko je prezentacija psa izuzetna i pas se nauči da prilikom predstavljanja na izložbi podigne glavu i zategne kožu na vratu, koja je pri slobodnom kretanju malo labavija.

TELO:
Grudi dobre širine i dubine, jako zaobljena, bačvasta rebra, ravna gornja linija. Široke kratke i snažne slabine. Ravna gornja linija. Telo je u principu kratko, zdepasto, odnosno lepo upakovano. Što je pas kraći to mu je i leđna linija bolja i ravnija, a zbog kratkog stomaka i donja linija je ravna. Zbog dubokog prsnog koša s izrazenim predprsjem labrador daje utisak kao da je kraćih prednjih nogu.
Prednje noge: Plećka duga i koso postavljena. Prednje noge sa snažnim kostima i ravne od lakta do zemlje, bez obzira dali se promatraju od napred ili sa strane. Prednje noge trebaju biti jakog kostura, jer trebaju nositi snažno telo, a uz to idu i krupne kosti i snažni mišići. Labrador ne sme odavati utisak da je na dugim i tankim nogama.
Zadnje noge: Nisu strme, dobro kutovan koleni zglob. Kravlji stav u vecem stupnju nepoželjan.
Kod labradora su uglavnom zadnje noge dobro kutovane pa se uglavnom odmah zapažaju primerci koji imaju otvorene kutove. Kostur treba biti snažan i okruženom jakom mišićnom masom koja se međusobno ocrtava i odiže dajući utisak otupljenog srca.

ŠAPE:
Okrugle, kompaktne sa dobro izraženim jastučićima koji su tamno pigmentirani. Između prstiju se nalaze tzv. plivaće kožice.

REP:
Znak raspoznavanja, veoma debeo u korenu, ravnomerno se sužava ka vrhu, srednje dužine. Bez zastavica, ipak odlakan celom površinom sa kratkom, debelom, gustom dlakom koja ga čini okruglim, a takav rep se naziva vidrin rep. Pomera ga radosno, ipak ne treba da je zavijeno iznad leđa nošen. Još uvek je pravi vidrin rep na našim izložbama retkost i često se čine greške kada se nagrađuju psi s izuzetno tankim repom koga doduše nose u ravnini ledja, a zamera se psima koji imaju jak i snažan, tipičan rep, ali ga nose višlje i u afektu, dominaciji, takozvano veselo nošenje repa ili ga pak kružno pomeraju kao u igri.
Moramo razlikovati visoko nosen rep u odnosu na zavijen iznad ledja nosen rep srpasto ili polukruzno. Duzina repa je do skocnog zgloba, a cesto mu sam vrh skracivanjem dlake pojacavamo.

KRETANJE:
Slobodno, osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge su ravne i paralelne. Sigurno da je loša motorika zadnjih nogu povezana s displazijom zglobova kukova čime je labrador kao rasa izuzetno opterećen što se ponekad i golim okom može pri hodu zapaziti.
Zato je u velikom interesu daljeg razvoja rase labrador retrivera na ovim prostorima kontrola RTG – snimkom kukova. Moramo biti samokritični i mnogo odgovorniji prema našem labradoru, inače ćemo morati uskoro krenuti od nule.

DLAKA:
Prepoznatljiva oznaka, kratka, gusta, ne talasasta, bez zastavica, prilično oštra, poddlaka otporna prema vremenu. Normalno je da psi koji se drže u stanu, umesto ove tvrde i oštre dlake imaju daleko mekšu, plišanu.
Često se dešava da je dlaka na zadnjim nogama nesto duža (tzv. zastavice), ali taj problem se rešava makazicama par dana pre izložbe čisto estetike radi. Ponekad smo svedoci da vidimo labradore koji na leđiima, odnosno sapima imaju za nijansu dužu dlaku koja teži talasanju, ali se četkama za ispravljanje dlake može rešiti i nije nikakav nedostatak u upoređenju s malom, uskom glavom, dugom i šiljastom njuškom, slabim kosturom, nedovoljnom masom, tankim repom. Ponekad kod crnih pasa izbija crvenkasta poddlaka što se ne može tolerisati.

BOJA:
Jednobojno crna, žuta ili jetreno ili čokoladno smeđa. Žuta je od svetlije krem
do lisičje crvene. Crna boja je kod negovane dlake izuzetno cenjena i popularna i pod utjecajem sunca ima specifican sjaj. Kod pasa koji su u linjanju, vrhovi znaju biti sivkasti kao posledica gubljenja pigmenta. Žuta boja je zastupljena u svim nijansama počevši od krem bele, boje slonove kosti, limun žute, narandžaste pa do lisičje crvene (fox red). Najtipičnija žuta boja je, kako francuzi kažu , odnosno boja peska, ali ne rečnog već pustinjskog peska. Bez obzira o kojoj nijansi žute se radi, žutim psima su uvek za nijansu tamnije uši, duž leđa i od gore rep, a karakteristična je bleđa pruga ispred i iza lopatice. Čokoladna, tj. tamno smeđa je najređa boja labradora sa kojom još uvek nismo u stanju manipulirati. Upotrebom ove boje u priplodu moramo biti pažljivi, jer im je ionako bolna tačka svetlo oko, nos, usnice, očni kapci, uopšteno pigmentacija, a česti su i primerci svetlo smeđe boje, pa čak i crvenkasto – smeđi. Bilo koja druga boja ili kombinacija boja vodi diskvalifikaciji. Prihvatljiva je mala bela fleka na grudima. Bela (seda) dlaka kao rezultat starosti ne sme biti penalzirana.

VISINA:
Idealna visina grebena za mužjake je 56-57 cm, a za ženke 54-56 cm. Teško je shvatiti da se celokupna populacija labrador retrivera može svrstati u dva-tri centimetra. No ipak je stvarno tako, ali treba napomenuti da je standardom napomenuta idealna visina što ćemo retko u standardu bilo koje vrste pronaći. Dakle, ipak par centimetara gore-dole tolerancija postoji, ali iz francuskog retriver kluba su izneli podatak da je to otprilike 51-61 cm, normalno, bitna je i proporcija psa da zadrzi svoju kvadratičnost.
Idealna visina grebena:
-mužjaci 56-57cm
-ženke 54-56cm

TEŽINA:
– 25 to 30 kg

BERNARDINAC


bernardinac-stenad-amerikanci-ff7e

Bernandinac je pas za spašavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su ovim psima svojstvene sposobnosti da unaprijed osjete lavinu, nevrijeme i zemljotrese i da ih predskaže. Nasljedna nastrojenost ove upečatljive pasmine za rad na polju spašavanja odgovara darovitosti ptičara ili lovačkog psa u području lova. Mada je bernandinac svojom upotrebom u snijegu postao legenda, danas se može promatrati i kao čuvar kuce i strpljivi prijatelj djece, koju štiti uočavajući opasnost i neustrašivo ih brani. Zahvaljujući veličini i snazi, bernandinac se ne boji nijednog protivnika. Pored svojih karakternih kvaliteta, ovaj pas objedinjuje ljepotu, stabilnost i sposobnost prilagođavanja svakoj klimi, pa ga zahvaljujući tome žele mnogi prijatelji pasa kao svog pratioca, čuvara i zaštitnika. Ima srednje dugu dlaku, ravnu pa čak i malo valovitu, posebno na leđima. Njegov rep se završava zastavicom, a na bedrima ima izražene „pantalone“. Podvaljak je oblikovan poput ogrlice i zato djeluje veličanstveno. Tjelesna linija dugodlakog bernardinca izgleda nešto mekše nego kod kratkodlakog. Šape su bijele,široke i zatvorene. Često se pojavljuju čaporci. Uzgajač ih mora odstraniti. Kao i većina velikih pasmina bernarinci imaju predispozicije za displaziju kukova.

Težina odraslog psa je oko 80 kg, a životna dob oko 10 godina. Bernardinci su po prirodi robusni. lako mirni, znaju ponekad i ugristi. To će učiniti samo kad osjete ozbiljnu opasnost, jer su inače dobrodušni i imaju visok prag izdržljivosti. Mogu se koristiti kao čuvari, jer svojom, poštovanja vrijednom vanjštinom, izazivaju nelagodu i djeluju prije svega preventivno.

Bernardinac je životinja koja voli udobnost. Nije grubijan, iako je samouvjeren i rijetko će ga kada napasti neki drugi pas. Bernardinac je osjetljiv i privržen čovjeku, stoga je preporučljivo da, ukoliko živi na slobodi, barem jedan sat dnevno bude uz porodicu. lako je to razborit pas, poput djeteta se oduševi svaki puta kad se netko od ukućana vrati svom domu. Tada laje i njegov glas se daleko čuje. Od silne radosti može nekoga i srušiti na tlo. Vrućinu podnosi puno teže nego hladnoću, stoga mu treba prostor u sjenci.Vlasnik bernardinca u šetnji s psom, često naleti na tri različite reakcije šetača: 1. Majke pošalju svoju djecu da pomiluju ljupkog psa, jer pogrešno misle da je bernardinac draga curica u krznu. Bernardinac je stvarno dobrodušan pas koji voli djecu, ali ponekad je dovoljno da se dijete nađe na putu toga diva i već će biti na tlu. To će se dijete onda čitav život bojati pasa.

Bernandinac kratke dlake je najefikasniji na planini,jer odlično podnosi veoma niske temperature, a lakše radi od bernandinca duge dlake, koji se nešto teze kreće po snijegu, jer mu se snijeg lijepi za šape i zamrzava. Ovaj pas je razborit, miran i društven, nježan i umiljat, bezgranično odan, obožava djecu. Potrebno mu je mnogo vježbe i kretanja, a održavanje njegove dlake zahtjeva energično i često četkanje.

Ljudi koji rado popiju štogod žestokog, imaju velike oči kada ugledaju bernardinca, jer bi on na vratu trebao imati lijepo burence s rumom za prvu pomoć. Tu posudicu su bernardinci nekad i nosili, ali danas je nose samo na turističkim priredbama. Jedna od uloga tih pasa u prošlosti bila je i otkrivanje krijumčara čokolade i cigareta na švicarsko – talijanskoj granici. Priču o alkoholnom piću oko vrata opisao je švicarski pisac Meissner u knjizi „Alpske ruže“ (Alpenrosen) koja je izašla 1816. godine. Na naslovnoj stranici je bio bernardinac s nacrtanom bačvicom oko vrata. U kronikama samostana Svetoga Bernarda o tome nema zapisa. 3. Ljudi oduševljeni psima, sanjaju o Barryu, psu koji je u 12 godina svog života spasio 40 ljudi. To je vjerojatno legenda o kojoj u samostanu nije ništa zapisano. Nije zapisano niti da je spasilac bio Barry, kao ni da su to radili drugi psi. Imamo li dijete ne smijemo mu dozvoliti da jaše po psu ili da ga diže za prednje noge. Može doći do kidanja mišića i ligamenata, kao i do problema prilikom rasta. Bernardinci su odrasli s navršene dvije godine.

NESTO O PSU PULI !


Puli_kan39191

Bistar je i srednje velik. Veoma je gibak pas sa dobro razvijenim mišićima po čitavom telu. To možemo ustanoviti dodirivanjem.

Bistar je i srednje velik. Veoma je gibak pas sa dobro razvijenim mišićima po čitavom telu. To možemo ustanoviti dodirivanjem. Naime, njegovo telo je pokriveno dugom valovitom dlakom. Na prvi pogled je veoma sličan komondoru iako je puno manji. Dugi rep nosi savijen nad leđnom linijom. Puli ima svetli samo jezik a sve ostalo je tamno pigmentirano. Krzno je crno ili sivo ali dozvoljen je i beli. Poželjna je duga, zauzlana dlaka. Visine je od 37 cm do 47 cm a težine od 13 Kg do 15 Kg. Robustan je i zdrav pas koji bez problema doživi 14 godina. Puli je najmanji pastirski pas. Iako je veoma dlakav dlake mu ne otpadaju. Inteligentan je, prijatan na prvi pogled, obožava igru i zbog svega toga je omiljeni porodični član.

Nije tiha životinja jer na sve psihičke podražaje reaguje tako da se oglasi. Na svakog stranca upozorava lajanjem a može i munjevito zgrabiti. Na stvorenu nepravdu odgovara tako da „se razboli“. Takvo bolesno stanje može trajati nekoliko dana. Lako uči a podučavati ga treba sa ljubavlju. Puli je ljupka životinja. Nije pas koji bi mogao živeti na slobodi već mora biti što više sa svojom porodicom. Dobro se razume sa decom. Drugim psima se približava po svim pravilima istraživača o ponašanju pasa i uglavnom iz tih susreta izvuče kraći kraj. Krzno treba negovati inače „dobije miris“. Jednako dobro kao o kući brine se i o autu. Rado pliva zato pretpostavljaju da su ga u prošlosti koristili za lov na močvarnim područjima. Rado skita.

DRESURA PASA !!!


pseci-treninh

1. OSNOVI TEORIJE DRESURE PASA

DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i učvršćuju određene navike.

TEORIJA DRESURE – to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure treba da zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da dreser-početnik, a često i iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije dresure, kod psa stvori nepoželjne navike koje se kasnije ili vrlo teško a često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti postupak koji primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa određene zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne navike koje mogu biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan. Izučavanjem različitih načina i postupaka, oblika i vremena primene tih postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je obaveza koja predhodi dresuri psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža mogućnost da rad psa usmerimo na svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje da može jasno uočavati pojave koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati najbolje i najefikasnije načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa dresure pasa, pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što dreser stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema individualnim osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri, odabirajući ona koja će dati najbolje rezultate. I uslovi dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati na specijalnom prostoru-poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim tim uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat.

Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih osnova dresure.

2. DRESURA I PONAŠANJE PSA

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on prilagođava uslovima spoljne sredine. Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser. Dresirajući psa, dreser svaki put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se veštim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se istovremeno navikava na komandu koja se može izdati pomoću zvuka (usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti izazvana i drugim nadražajima iz njene okoline. Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa, izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima pomoću svojih čula. Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo. Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine osnovu života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije – hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u odgovarajućim uslovima spoljne sredine. Pas pod uticajem gladi neće otići bilo kuda, već na ono mesto gde se hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike (mokrenje), pas želi da izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato je moguće reći da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih nadražaja, ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto, spoljašnji nadražaji imaju za psa značenje samo ukoliko odgovaraju unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne mogu odvojiti od drugih, jer pri dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponašanju možemo govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se javljaju u određenom intervalu vremena. Tako na primer: možemo govoriti o ponašanju psa za vreme šetnje, u igri, za vreme iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo govoriti i o ponašanju različitog karaktera, o orjentirnom ponašanju, ponašanju za vreme hranjenja, ponašanju za vreme lova i o ponašanju usmerenom na očuvanje i negovanje potomstva. Govoreći o ponašanju, treba imati u vidu i niz dejstava karakterističnih za sve pse određene rase ili za sve životinje određene vrste. Takođe, možemo govoriti i o individualnom ponašanju psa, kao i o sistemu dejstava karakterističnih za jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za vreme dresure, određuje pre svega sam čovek koji dresira psa.

3. TEORIJA I.P.PAVLOVA O REFLEKSIMA

Naučno objasniti i shvatiti ponašanje psa, mogućno je samo na osnovu teorije I.P. Pavlova o višoj nervnoj aktivnosti životinja.

Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa mogu biti bezuslovni i uslovni.

Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti njegovog nervnog sistema. Dokazano je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u tome što se kod životinja odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao rezultat izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje. Toplota ženke, mekoća njenog tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji izazivaju strogo određenu reakciju. Štene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do vrlo složenih pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja izaziva stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života, štene spava kad ne sisa. Pri hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta. Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po rođenju psa, mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje sazrevaju u određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi se pojavljuju u 7.-8. mesecu života. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod njega polni nagon. Refleksi materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5-6 meseci da ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT-om.

3.1 BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)
Kod psa razlikujemo sledeće bezuslovne reflekse:

1.Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod…)

2.Refleksi položaja (primer: samostalno ležanje, sedenje…)

3.Složeni refleksi (INSTINKTI):

a) Aktivni

-za orijentaciju

b) Pasivni

-za ishranu

-za odbranu

-polni

Pre svega, u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje-otimanje hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju razmnožavanja i odgajivanja potomstva – nazivaju se polni i materinski refleksi.

Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od pomenutih grupa refleksa. Kratko ćemo okarakterisati svaku od njih:

Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta, prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode drugim refleksima.

Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi refleks.

Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju…), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke…). Većina refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače prema hrani…).

U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi.

U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u kraj a u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka – dresera. U drugim okolnostima – na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku – dreseru.

U aktivne odbrambene reflekse spadaju različite forme napada. Na primer: pri pokušaju i napadu markiranta i to u uslovima kada pas može izbeći i umaći ovim ugrožavajućim nadražajima. Često aktivni odbrambeni refleksi proističu jedan iz drugoga. U odnosu na vlasnika, ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani, odnosno kod kojih slični pokušaji nisu prekinuti u periodu njihovog formiranja.

Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi to su pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona ostvaruje vezu – kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja štenadi za samostalan život.

U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako su izraženi u velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na dejstva koja su potrebna dreseru, jer obično svojim postojanjem koče sve ostale forme ponašanja.

Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23 šteneta od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe odlikovalo jako izraženim agresivnim refleksima.

Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega polnih reakcija.

Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom.

Preovladavanje pojedinih refleksa može biti i privremena pojava. Kod gladnog psa po pravilu će preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi gladnoga psa karakteriše se određenim hemijskim reakcijama, koje nadražajno deluju na nervne centre u mozgu. U krvi sitog psa nalaze se materije koje koče njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovišta je jasno zašto je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom i metodom kod koje dejstva psa podstičemo hranom, PAS TREBA DA BUDE GLADAN. U tom slučaju psi pokazuju daleko veću zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu veći. Preovladavanje polnih refleksa takođe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja.

3.2 USLOVNI REFLEKSI
Uslovni refleksi su oni koje pas stiče u toku života, pomoću iskustva, probe ili dresure. Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih refleksa, zato što se oni stiču. Štene u prvo vreme dok ne ojača, održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene od mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne vrši nuždu u sobi, reaguje na reči „ne diraj“ itd. Odrastao pas pomoću, često vrlo složenog ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su iskustva – pokušaja.

Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati signal-komandu, posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati psu hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad treba da dreser neko dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te istog bezuslovnog nadražaja, na primer: pritisak mamljenja hranom.

Na primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji se kreće sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora držati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadražaj, koji kod psa dovodi do odgovarajuće zaštitne reakcije – refleks sedenja pomoću koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja – dejstva uz zvučnu komandu „sedi“, koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje da izvršava radnju – sedenje samo na komandu „sedi“ i na taj način izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću bezuslovnog i uslovnog nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje usvajanje – učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je dati psu hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja.

Sva dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti drugima. Pokušajte dva-tri puta odgurnuti štene kada ono prilazi k vama i ono će prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu „ovamo“ ne otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno prestati da izvršava vaše naređenje.

Sposobnost privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako stvaraju, iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili onaj način menja: iščezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi, predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim promenama pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima.

Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega, treba razlikovati prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadražaja. Na primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana dođe u usnu šupljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu bezuslovnog refleksa ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će kasnije i na vid i miris hrane kod psa doći do pojave prirodnog uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni nadražaj.

Kako pokazuju ogledi, štene koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na ovakve nadražaje refleksima ishrane.

Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon 2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja, govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima.

Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka pas prilazi čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je udaljena, kao prirodni nadražaj i dovodi do reakcije psa odnosno njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser pokreće ispred nosa psa, deluje kao prirodni nadražaj za refleks hvatanja. Zahvaljujući tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji beži, predstavlja prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja; gonjenja. Dva do tri puta ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti.

3.2.1 USLOVNI REFLEKSI – stiču se u toku života i pri dresuri
1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru uz savlađivanje prepreka.

2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana – uzdržavanje od različitih dejstava.

3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu različitih dejstava bezuslovnih nadražaja. Primer: miris i vid hrane.

4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.

3.2.2 USLOVNI REFLEKSI I-oga REDA zasnovani na bezuslovnim refleksima
1.Nadjačavajući uslovni refleks bez nadražaja,

2.Zaostajući uslovni refleks bez nadražaja,

3.Pridružujući uslovni refleks bez nadražaja.

3.2.3 USLOVNI REFLEKSI II-oga REDA zasnovani na uslovnim refleksima I-oga reda
3.2.3.1 USLOVNI REFLEKS I REDA
a) Bezuslovni nadražaj,

b) Uslovni nadražaj I reda – KOMANDA,

c) Uslovni nadražaj II reda – GEST.

3.2.3.2 USLOVNI REFLEKS II REDA
Ukoliko se kod životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz duži period vremena, dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za čuvanje stada-naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podležu samo određenoj dresuri. Određena rasa pasa brzo se dresira za čuvanje kuće-dvorišta ali od njih ne možemo dobiti dobrog lovačkog psa. Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. Nasledno, pas za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču.

Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima.

Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem ishrane ili sa refleksom položaja – sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju kod psa zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje veštačkog uslovnog refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati dejstvom određenog bezuslovnog nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti (hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas na komandu „ovamo“ prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda proprati (potkrepi) sa mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog odbrambenog refleksa i pas počinje da izvršava radnju posle komande „ne“ ukoliko je ranije ova komanda praćena jakim trzajem povodnika (bezuslovnim nadražajem). U procesu dresure kod pasa se na osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju veštački uslovni refleksi.

Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda. Pri dresuri se iskorišćavaju uslovni refleksi prvog i drugog reda.

Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa, na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu stvara se na osnovu hranidbenih i mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok se uslovni refleksi II reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se iz jednoga ili niza uslovnih refleksa međusobno povezanih.

Ovako složena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure nazivaju se NAVIKAMA.

4. ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PRED DRESERA

Osnovni faktor koji u procesu dresure utiče na ponašanje psa jeste DRESER. To je razumljivo, jer on izabira i primenjuje na psa potrebne nadražaje pomoću kojih će kod psa dobiti potrebne reflekse. Možemo reći da uspeh u radu sa psom zavisi od toga kako će se dreser prema njemu odnositi, koliko je dreser sposoban – pripremljen i koliko će umeti da primeni to svoje znanje.

Dreser treba da raspolaže određenim znanjem koje je neophodno za dresuru pasa.

Dreser treba da ima određenu teoretsku pripremu, tj. mora da zna osnovne stavove i principe dresure. To mu omogućava da elastično i brzo rešava sve zadatke koji se pojavljuju u toku njegovog rada. On mora da upozna individualne osobine psa, da pravilno izabira potrebne metode dresure i načine za stvaranje pojedinih navika, pri čemu mora pravilno da primenjuje prema psu prinudu, nagradu i zabranu. Samo stalnim teoretskim radom, dreser će biti sposoban da otklanja šablon u svome radu i dobro podesi svoje postupke prema psu.

Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Početnik u dresuri treba da koristi iskustva instruktora i boljih dresera. Dreser tokom rada sa psima stiče i sopstvena iskustva. Početnik u dresuri mora se koristiti onim iskustvima pomoću kojih se na najbolji način tehnički stvaraju navike. Iz ovoga proizilazi da je najefikasnije i najbolje u obuci dresera, pokazati način, način primera, pomoću koga budući dreser može videti kako se postavljaju određene radnje koje dovode do brzog uspeha.

Za vreme dresure, dreser mora da ovlada ponašanjem psa. On već u početku razmišlja o načinu i doslednosti svojih dejstava. Sva rešenja koja dreser preduzima u toku dresure, ne smeju imati slučajan karakter, već moraju biti strogo određena.

Vrlo je važno da se određeno rešenje-dejstvo, sprovodi istrajno da bi se od psa dobilo ono što se želi. U toku dresure, dreser treba da izvlači za sebe zaključke o uspehu i greškama, što mu u daljem radu pomaže da koristi ono što je dobro i odstrani nedostatke. Dreser mora poznavati psa, on mora znati da li je on zdrav, uzbuđen, kada se goni itd. On se mora truditi da, po mogućstvu, odstrani neželjene pojave i da koristi ono što pomaže pri dresuri.

Za dresuru je vrlo važna tzv. zainteresovanost psa da ona aktivno reaguje na sva dejstva čoveka (rado ispunjava njegovu komandu, dobro reaguje na različite nadražaje). Ovu zainteresovanost psa za rad, ponekad možemo održavati pomoću određenog režima ishrane, dok se u drugom slučaju ona javlja kao rezultat težnje psa za kontaktom sa čovekom. Ovo treba da bude poseban predmet razmišljanja dresera, koji se mora truditi da primenjuje raznovrsna dejstva u svome radu i da izabira takve metode koje neće umanjiti zainteresovanost psa za rad ili ga umarati.

Svaki dreser mora nastojati da usvoji određen način rada koji će mu obezbeđivati najveći uspeh pri dresuri. Pre svega, on mora da posmatra psa, da uoči sve njegove osobine, da bi uvideo kako pas reaguje na određena dejstva, kako se odnosi prema njemu kao i prema drugim pojavama u njegovoj okolini.

DRESER MORA DA BUDE STRPLJIV, jer bez te osobine ne može da sa uspehom obavlja svoj rad, koji zahteva maksimum strpljenja. Dešava se da prođe dosta vremena u jalovim naporima dok pas ne usvoji određene radnje. Vrlo je važno ne gubiti moral za vreme neuspeha. Žurba i brzopletost lako mogu pokvariti rezultate višednevnog rada.

Važna osobina dresera jeste smelost i ljubav prema psima. Bez ljubavi prema psu, dresura je neinteresantan i površan rad. I obrnuto, strpljiv i pažljiv prilaz psu i želja za praćenjem svakog koraka psa ka uspehu, čini uvek ovaj rad neobično privlačnim i novim.

Kao zaključak može se reći da dresura nije samo zanat već i iskustvo i zahtev za veliku ljubav prema tom poslu.

5. USPOSTAVLJANJE KONTAKTA SA PSOM

Jedan od osnovnih uslova koji obezbeđuje uspeh pri dresuri jeste PRAVILAN ODNOS IZMEĐU DRESERA I PSA.

Ovaj uzajamni odnos mora se uspostavljati u toku celokupnog rada pri dresuri, za vreme stvaranja kod psa svih sistema uslovnih refleksa. Naročito u toku opšteg kursa dresure kojim se obezbeđuje stvaranje navika kod psa i njegovo ponašanje potčinjava dresuri.

Pravilan odnos psa prema dreseru karakteriše se dobrom poslušnošću, poverenjem i poverljivim odnosom prema njemu, pri čemu ne sme da postoji nikakva bojazan. PAS SE NE SME PLAŠITI DRESERA.

Pojava straha i plašljivosti psa u odnosu na dresera dolazi kao rezultat nepravilnog odnosa dresera prema psu. Formiranje odnosa između čoveka i psa počinje navikavanjem psa na svoga dresera, a za ovo je potrebno nekoliko dana rada. Za ovo se vreme pas upoznaje sa novim čovekom i kod njega se javljaju novi uslovni refleksi, koji mu služe da se prilagodi osobinama toga čoveka.

Dreser na psa deluje kao složen – kompleksan nadražaj. On na psa pre svega deluje svojim spoljašnjim izgledom: oblikom odeće, rastom, načinom svojih pokreta, glasom, izrazom lica i na kraju individualnim mirisom.

Sve osobine svoga dresera koje njega odvajaju od drugih ljudi, pas dobro i trajno zapamti još u periodu njegovog privikavanja. Naročito veliki značaj za njega ima glas dresera kojim ovaj izdaje komande. Sve osobine njegovog glasa (jačina, visina, ton i boja), pas počinje da lako razlikuje od glasa drugih ljudi. Ukoliko su kod njega formirani i pravilni odnosi prema dreseru, onda će on izvršavati komande koje mu ovaj izdaje svojim glasom.

Pas takođe dobro pamti i tipične pokrete svog dresera. Ako su oni nagli i isprekidani, oni u periodu privikavanja psa izazivaju kod njega odbrambenu reakciju u vidu agresivnosti ili plašljivosti, a to otežava navikavanje psa na dresera.

Veliko značenje pri uspostavljanju prvobitnog kontakta dresera sa psom imaju nadražaji ishrane u vidu davanja hrane ili poslastice. Dreser je dužan da sistematski hrani psa i navikava psa na sebe čime se nepoverenje (odbrambeni refleksi) postepeno pretvaraju u reflekse ishrane i pas stiče poverenje prema dreseru. Pored ovoga, veliki značaj za uspostavljanje pravilnog odnosa psa prema čoveku, imaju i šetnje koje ovaj izvodi sa psom, jer je organizmu za normalno obavljanje svojih funkcija potrebno kretanje. Dok zatvoreno držanje psa u odgajivačnicama i stanovima, ograničava obavljanje ovih potreba psa. Šetnja i igra u izvesnom stepenu nadoknađuje ovaj nedostatak. Za privikavanje na dresera onih pasa koji imaju malu mogućnost kretanja, šetnja i igra imaju ponekad veće značenje nego hranjenje i davanje poslastice.

U toku dresure, značaj dresera za psa postepeno raste. Putem formiranja različitih uslovnih refleksa, dreser sve više učvršćuje poverenje svoga psa prema sebi. Veliko značenje pri tome ima pravilna i blagovremena primena podstičućih nadražaja, kao davanje poslastice, milovanje, pohvala „tako je dobro“ itd.

Potrebno je znati da redovni odlazak kod psa, njegovo čišćenje, kupanje, takođe imaju uticaj na uspostavljanje neophodnog kontakta.

6. POMOĆNIK I NJEGOV ZNAČAJ PRI DRESURI

Pri dresuri je ponekad potrebno tražiti pomoć od pomoćnika (markiranta). On može imati različitu ulogu.

Pri dresuri psa za čuvanje kuće-dvorišta, uloga pomoćnika sastoji se u tome da pomogne stvaranju kod psa uslovnih aktivno odbrambenih refleksa pri približavanju nepoznatih ljudi. Pas, zavisno od zahteva, treba da laje na njih, ili da upozorava na njihovo približavanje bez lajanja, zatim ih prati i na kraju zadržava. Najsloženija uloga pomoćnika je pri dresuri psa za praćenje traga, odnosno za pronalaženje lica ili na tragu ostavljenog predmeta po mirisu traga.

Dreseru je potrebna saradnja pomoćnika pri navikavanju psa na traganje za čovekom. Pomoću njega se postiže da pas pođe da prati čoveka po mirisu traga. Za pomoćnike treba uzimati one ljude koji su okretni, smeli i istrajni. Vrlo je važno da i pomoćnik bude sposoban i da se već u početku upozna sa osobinama i ponašanjem psa koji se dresira.

Pomoćnika je potrebno po mogućnosti što češće menjati, kako bi se pas privikao na ostale a ne samo na jednog.

Pri dresuri psa za određene namene, pomoćnik igra ulogu drugog dresera. On je dužan da razvija kod psa privrženost sebi koja obezbeđuje stremljenje psa prema njemu i od njega prema dreseru. U ovom slučaju, potrebno je imati stalnog pomoćnika.

7. PROCESI UZBUĐENJA I KOČENJA

U osnovi nervne delatnosti psa leže dva procesa: uzbuđenje i kočenje. Uzbuđenje bilo koje grupe ćelija u kori hemisfera velikog mozga izaziva aktivno dejstvo odgovarajućih organa (dejstvo organa za varenje, kontrakcije mišića itd.). Pas koji trči, ispoljava orjentirnu reakciju. Pas ispunjava ovu ili onu komandu zato što se kod njega uzbude odgovarajuće grupe slušnih, vidnih i pokretnih ćelija.

Kočenje daje sasvim suprotan efekat. Ono prekida refleksno dejstvo, zadržava ga. Procesi kočenja, prema Pavlovu, imaju isto tako važnu ulogu u životu kao i procesi uzbuđenja. Pri dresuri se celi niz refleksa stvara razvojem procesa kočenja u kori velikog mozga psa. Na toj osnovi se formiraju navike kod psa, na primer: da ne ide za vlasnikom već da se dugo zadrži na jednom mestu po komandi „sedi“ ili „mesto“, da ne laje za vreme stražarske službe, da se ne obazire na sporedne nadražaje itd. Svako stvaranje određene navike zahteva sa druge strane, kočenje mnogih drugih refleksa.

Oba ova procesa – uzbuđenje i kočenje – nalaze se u tesnoj uzajamnoj vezi. Pojava jednog od ovih procesa, uslovljava istovremenu pojavu drugog. Jačina, dubina kočećeg procesa zavisi od intenziteta uzbuđenja i obrnuto. Svako dejstvo psa dešava se pri uzbuđenju jednih ćelija mozga i kočenju drugih. Razlike u tom odnosu mogu biti u jednom slučaju samo u pretežnom razvoju kočećeg procesa a u drugom uzbuđujućeg. Zato se može reći da se dresura sastoji u tome, što čovek svaki put na ovaj ili onaj način podstiče ili koči psa.

Dejstvo na koru velikog mozga specijalno organizovanih nadražaja dovodi do razvoja ovih procesa i do stvaranja potrebnih refleksa.

Da vidimo po kakvom se zakonu i u nervnom sistemu psa ostvaruje uzajamno dejstvo procesa uzbuđenja i kočenja?

Prema učenju Pavlova, oba ova procesa prilikom svoga kretanja po masi mozga potpadaju pod tri osnovna zakona: IRADIJACIJA, KONCENTRACIJA i UZAJAMNA INDUKCIJA.

IRADIJACIJA je širenje iz nekog punkta u mozgu procesa uzbuđenja ili kočenja. Ovo širenje procesa uzbuđenja ili kočenja nestaje kada na psa deluje nadražaj veće jačine. Ova se pojava koristi pri dresuri da bi se izazvala izvesna dejstva kod psa koja su potrebna čoveku. Na primer: da bi dobio (postigao) lavež psa, dreser ga vezuje, miluje ga a zatim odlazi. Po dolasku odnosno odlasku dresera, pas počne da se otima sa povodnika, trči sa jedne na drugu stranu, skače, skiči i počinje lajati. Nagli prekid kontakta ima za psa (koji je navikao na kontakt sa čovekom) jako nadražajno dejstvo i proces uzbuđenja iridira po masi mozga zahvatajući sve nove i nove njegove delove, izazivajući pri tome različita dejstva kod psa ispoljavajući glasnu reakciju pri čemu pas nastoji da zadrži dresera.

KONCENTRACIJOM nazivamo obrnutu pojavu, pri kojoj dolazi do sakupljanja nadražaja koji izazivaju uzbuđenje ili kočenje u strogo određenim grupama ćelija mozga. Tako, nakon nekoliko ponavljanja pas nauči da odaje glas – laje samo na komandu, bez sporednih dejstava.

Nadalje, proučavajući višu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da je pojava uzbuđenja praćena kočenjem drugih delova u kori mozga i obrnuto, pojava ognjišta kočenja praćena je uzbuđenjem ili povećanjem nadraženošću drugih delova kore. Ovakva pojava suprotnih odnosa, naziva se INDUKCIJA.

Opadanje uzbuđenja koje dolazi kao odgovor na pojavu ognjišta višeg uzbuđenja, Pavlov je nazvao negativnom indukcijom. Negativna indukcija se može videti na primer:u kada pas odbije da izvrši komandu čoveka neposredno iza pucnja, koji je proizveden prvi put (na koji pas nije naviknuta) te deluje kao jak zvučni nadražaj na mehanizam negativne indukcije, izazivajući kočenje u grupama nervnih ćelija od kojih zavisi shvatanje komande i izvršavanje potrebnog dejstva.

Pozitivna indukcija je, nasuprot prethodnoj, povišenje uzbuđenosti koje se izaziva pojavom kočećeg procesa. Tako, na primer: posle komande „ne“ koja izaziva kočenje neke reakcije, ponekad pas počne brže reagovati na druge komande. Posle jakog nadražaja koji izaziva buđenje aktivno odbrambenih refleksa, pas halapljivije pojede hranu.

Kočenje nije jednako. Pavlov deli kočenje u dve osnovne grupe: pasivno i aktivno.

U grupu pasivnih kočenja spadaju ona kočenja koja se kod pasa javljaju kao odgovor na nadražaje koji deluju tako da se kočenje mora pojaviti u kori mozga psa. Pri pojavi takvih kočenja, gotovo sve zavisi od osobine nadražaja, čije dejstvo pas pasivno prima. Kod toga, veliko značenje ima tip više nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i razumljiv naziv ovoga kočenja pasivnim ili bezuslovnim.

7.1 OBLICI KOČENJA:
KOČENJE (proces suprotan uzbuđenju koji se ispoljava zaustavljanjem dejstava određenih nervnih centara).

1.Bezuslovno (pasivno) kočenje – samo se stvara.

2.Uslovno (aktivno) kočenje – mora se izazvati.

-Spoljašnje kočenje, izaziva privremeno zadržavanje pojave refleksa. Primer: skretanja na postrani nadražaj.

-Granično kočenje, izaziva duže zadržavanje pojave refleksa. Primer: kočenje posle pucnja.

-Iščezavajuće kočenje, izaziva gašenje uslovnih refleksa pri nepotkrepljivanju uslovnih nadražaja bezuslovnima.

-Diferencirajuće kočenje, obezbeđuje proces stvaranja razlike primenom nadražaja pri stvaranju uslovnih refleksa.

-Zakašnjavajuće kočenje, sreće se kod stvaranja produženih uslovnih refleksa. Primer: zadržavanje.

SAN – je opšte kočenje kore velikog mozga, čime se obezbeđuje obnavljanje njegove delatnosti.

Pasivno kočenje je ono kočenje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih i vrlo jakih nadražaja, koji u većoj meri draže njegov nervni sistem. Uzbuđenje ćelija povećava njihovu radnu sposobnost. Takva je kočenja Pavlov nazvao OGRANIČENIM. Pojava ovoga graničnog kočenja čuva psa od drugih opasnih po nervni sistem nadražaja i time smanjuje mogućnost pojave smrtnih nadražaja. Otuda dolazi i drugi naziv za ovo kočenje: ODBRAMBENO KOČENJE. Granično kočenje može se produžiti dugo iza prestanka dejstva nadražaja koji ga je izazvao. U dresuri, granično kočenje se kod psa često pojavljuje. Na primer: kod pucanja u neposrednoj blizini, pas u toku nekog vremena ne reaguje na komandu čoveka, odbija da uzme hranu i pokazuje tromost. Sve ove nepoželjne pojave, otežavaju dresuru i kvare psa. Zato je potrebno pucanj izvoditi na većem odstojanju i postepeno ga približavati psu.

Ponekad se granično kočenje kod psa javlja i posle česte primene jakih mehaničkih nadražaja, kao trzaji povodnikom, grub i oštar udarac bičem. Pas u početku počne da otkazuje izvršavanje komandi kada se često upotrebljavaju pomenuti oblici prinude. Zatim, on prestaje da se odaziva na zvučne signale i gestove koji izazivaju kod njega drugo dejstvo (snagom iradijacionog kočenja), postaje trom, dolazi do nepoverenja prema dreseru i straha od njega. Sve nam ovo govori da u toku dresure, dreser mora maksimalno da izbegava primenu jakih prinudnih dejstava i da ih može upotrebiti u krajnjem slučaju, strogo imajući pri tome u vidu tip više nervne delatnosti psa i njegove individualne osobine. Granično se kočenje može pojaviti kod psa i u slučaju kada čovek pred njega postavlja nemoguće zahteve. Na primer: tera je da preskoči suviše visoku prepreku, što dovodi do prenaprezanja nervnog sistema psa i pojave ponekad vrlo postojanih trajnih oblika graničnog kočenja. Takođe se granično kočenje kod psa može pojaviti kada čovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. Na primer: ako on u toku jednog zanimanja, psa tera da jednu vežbu izvodi više nego što je to potrebno i moguće.

SVE OVO NAM GOVORI DA U PROCESU DRESURE PASA, NE SMEMO POSTAVLJATI PRETEŠKE ZAHTEVE KOJE ONI NE MOGU IZVRŠITI, KAO I DA RAD SA NJIMA MORA BITI RAZNOVRSTAN I DA SE NA JEDNOM ZANIMANJU IZVODE 2-3 VEŽBE ILI NAVIKE KAO I DA SE UČVRŠĆUJU RANIJE STEČENI SISTEMI USLOVNIH REFLEKSA.

Pored graničnog kočenja, u grupu pasivnih kočenja spada i tzv. SPOLJAŠNJE KOČENJE.

Ovo se kočenje izaziva dejstvom postranih spoljašnjih nadražaja, različite jačine, na nervni sistem psa, za određeno dejstvo. dreser, recimo izdaje komandu, ali pas ne reaguje na nju, već njuši po nekom tragu. U drugom slučaju, životinnju odvraća prisluškivanje različitih zvukova ili gledanje u nove predmete itd. U osnovi ove pojave leži stvaranje novog ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga koje poništava ili oslabljuje potrebnu uslovnu refleksnu delatnost psa.

Kao najčešći uzrok spoljašnjeg kočenja jesu pojave orijentacionih refleksa. Kod većine pasa oni se brzo gase uporedo sa upoznavanjem psa sa spoljnom sredinom. Spoljašnja kočenja koja otežavaju rad sa psom mogu nastati i kao rezultat pojave ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga kao rezultat pojave odbrambenih refleksa. Spoljašnje kočenje koje nastaje na ovaj način, može biti takođe dugotrajno. Naročito često se ova pojava sreće kod pasa koji su nepravilno odgojeni i nisu se blagovremeno oslobodili opreznosti u okolnoj sredini, nisu naviknuti na pojave u spoljnoj sredini. Sa ovakvim psima – štenadima, treba često izvoditi šetnje i to svaki put u, za njega, različitoj (nepoznatoj) sredini, hraniti ih pri pojavi pasivnih odbrambenih refleksa. Kod odraslih pasa (polno zrelih), spoljašnje kočenje se vrlo često javlja kao rezultat ispoljavanja polnih refleksa, posebno se ovo odnosi na mužjake. Kočenje koje se pri tome ispoljava, karakteriše se brzinom, intenzitetom i jačinom. Takvo se kočenje ne može ugasiti. Nadražaje koji izazivaju ovo kočenje, Pavlov je nazvao NEUGASIVIM.

Neophodno je da dreser otkloni sa mesta gde se izvodi obuka, sve nadražaje koji mogu izazvati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme gonjenja kuje, nju treba držati izolovano da miris koji ona tom ptilikom širi, ne bi dopro do psa koji se dresira.

Spoljašnje se kočenje još može pojaviti i u slučaju pojave aktivno odbrambenog refleksa jednog psa prema drugome.

U uslovima grupne dresure, vrlo je važno na vreme prekinuti takve reflekse i samim tim onemogućiti reflekse takve vrste. Pokušaj pasa da se počnu ujedati treba prekinuti komandom „ne“, trzajem povodnika i, eventualno, udarcima. U početku, ne treba pse dovoditi jednnog bluzu drugog. To se može kasnije kada se one priviknu jedna na drugu. Spoljašnje kočenje može se pojaviti kod pasa i pod uticajem unutrašnjih nadražaja. Na primer: kod prepunjenosti mokraćne bešike u psa, mogu iščeznuti svi refleksi kretanja koji nemaju veze sa nervnim centrom za mokrenje. Iz ovoga se vidi zašto je važno da se pre početka dresure pas prošeta. Spoljašnjem kočenju nisu podložne sve navike psa u istoj meri. Nedavno stvoreni uslovni refleksi koče se brže od dobro učvršćenih refleksa – trajnih navika. Dakle, što su refleksi kod psa bolje stvoreni i učvršćeni – to on manje obraća pažnju na postrane nadražaje. Iz ovoga proizilazi da sa psom treba raditi u odsustvu sporednih nadražaja a zatim ih treba navikavati i na taj način odstranjivati njihov kočeći uticaj. Podložnost uslovnih refleksa spoljašnjem kočenju zavisi takođe od kontakta dresera sa psom. Od toga sa kolikom jačinom i dejstvom na psa deluju nadražaji od postranih, onda ognjišta uzbuđenja koja nastaju pod uticajem dejstva zvučne komande i gesta dresera, koče ove postrane nadražaje. Pored toga, dreser mora umeti i da se koristi i kočećim uticajem komande „ne“, koja se daje kada se kod psa pojavljuje nepoželjno dejstvo. Ovo kasnije za njega postaje uslovno kočenje. Ovu komandu ne treba upotrebljavati samo pri pojavi pasivno odbrambenih refleksa. Isto dejstvo ima i nadražaj koji se javlja ponavljanjem komande odsečnim tonom. U sredstva kojima se upravlja ponašanjem psa u različitim okolnostima spada i mehaničko dejstvo.

8. OBLICI AKTIVNOG KOČENJA

Do sada smo govorili o onim oblicima kočenja koji se uglavnom javljaju pod uticajem spoljašnjih uslova na psa i kada se u kori mozga psa odmah pojavljuje kočeći proces, tj. bez neke prethodne obrade.

Za razliku od pasivnog kočenja – bezuslovnog, kod psa može doći i do aktivnog kočenja – uslovnog. Ovo kočenje se stvara postepeno, kao rezultat određenih uslova, isto kao i uslovni refleksi: postepeno se priprema pas da reaguje na date nadražaje određenim načinom – aktivno.

Razlikujemo tri oblika aktivnog kočenja.

Aktivno kočenje koje se razvija bez podsticaja ovih ili onih refleksa životinje, Pavlov je nazvao IŠČEZAVAJUĆIM.

Za vreme dresure javlja se mnogo različitih, dreseru nepotrebnih, refleksa. Većina od njih koči se brzo, jer dreser ne podstiče psa pri njihovoj pojavi. Recimo, data je komanda „sedi“ a pas ne sedne već legne. Dreser neće podstaći ovo dejstvo. Kao rezultat toga, u refleksnom luku dolazi do zaustavljanja ovoga dejstva jer psu ne koristi. Razvija se proces aktivnog kočenja i ono se prestaje pojavljivati.

Ponekad dreser nesvesno stvara uslove za razvijanje aktivnog iščezavajućeg kočenja onde gde to ne bi smeo da radi. Na primer: neiskusni dreser u početku dobije potreban refleks zatim počne da ponavlja komandu ne terajući pri tom psa da vrši potrebne radnje i ne potkrepljujući komandu. U tom slučaju iščezavajuća kočenja počnu se formirati u punktove (u kori velikog mozga) dovodeći do određenih refleksa. Pri tome je dovoljno ostaviti uslovni nadražaj bez podsticaja bezuslovnim samo sedam puta pa da oslabe uslovni refleksi.

Do gašenja uslovnih refleksa može doći i u slučaju ako se praktična zanimanja izvode neuredno, ako su pauze zanimanja duge i ako psa ne treniramo.

DIFERENCIRAJUĆE kočenje, kako mu samo ime kaže, uslovljava da pas razlikuje pojedine pojave: pas razlikuje jednu visinu zvuka od druge, manje ili jače osvetljenje itd.

Pri dresuri putem razvijanja diferencirajućeg kočenja, dreser postiže da pas razlikuje zvučnu komandu od gesta, a time i tačnog izvršavanja pokreta samog psa.

Neophodni uslov za pojavu aktivnog kočenja jeste suprotstavljanje jednih nadražaja drugima. Ovo suprotstavljanje postiže se time što dreser daje istovremeno dva nadražaja, pri jednom podržava psa a pri drugom ne. Na primer: dreser raznese stvari sa različitim mirisima i dovede psa. U slučaju kada pas počne brižljivo da miriše onu stvar koja je za to namenjena, on bodri psa sa „tako je dobro“. Međutim, u slučaju kada se pas duže zadržava kod nepotrebnih mirisa, on to ne čini, već, naprotiv, izdaje komandu „ne“ i na taj način organizuje kočenje. Tako se kod psa naizmenično javlja na određenim ćelijama uzbuđenje a na drugim kočenje. Pri tome se uzbuđenje u velikoj meri tada pojačava po zakonima o kojima je već bilo reči (diferencijalno), da svaki put pojačava kočenje i obrnuto, proces kočenja se lokalizuje, a samim tim i jačina nadražajnog procesa. Ovo se odnosi i na same pokrete psa. Dreser svaki put podstiče na one pokrete koji u većoj meri odgovaraju njegovoj zamisli, a ne podržava nepotrebne. Kao rezultat toga, pas počinje da razlikuje (diferencira) svoje pokrete, dajući samo jasna dejstva određene forme.

Iz svega rečenog se vidi, kolika je uloga diferencirajućeg kočenja za stvaranje kod psa potrebnih refleksa u toku dresure. Bez ovakvog organizovanja diferencirajućeg kočenja, nemoguće je dobiti ni jednu naviku kod psa. Zato dreser mora da sa posebnom pažnjom prilazi pravljenju plana svoga rada. Ukoliko on podržava dejstva psa koja su netačna, to takođe vodi ka iščezavanju mnogih već stvorenih navika.

Kočenje koje se razvija iza datog nadražaja (kasnije) po Pavlovu se naziva ZAKAŠNJAVAJUĆE.

Pri dresuri, organizacijom ovakvoga kočenja, u kori mozga psa obezbeđuje se stvaranje mnogih navika koje zahtevaju tzv. zadržavanje. Na primer: navika na komandu „stoj“. Navika se dugo zadržava u određenim punktovima itd. Dreser dajući takvu komandu, različitim merama navodi psa da je izvrši, u početku manje a kasnije sve više produžava i na kraju dobija da pas ne menja svoj položaj u toku više sekundi i minuta. Pri tome, davanje psu hrane ili podsticanje sve više i više produžava uticaj u početku datog signala. Pavlov je dokazao da ovi uslovi obezbeđuju stvaranje u kori mozga psa kočećeg procesa koji obezbeđuje zadržavanje psa u određenom položaju: sedi, stoj, lezi itd.

Iz iznetoga se vidi da se svaka finoća i jasnoća pokreta psa postiže samo postepenim procesom dresure, pri kojoj se moraju poštovati zakoni razvijanja aktivnih procesa kočenja u kori mozga psa.

9. METODE DRESURE

Svi nadražaji koje koristimo pri dresuri dele se u četiri osnovne grupe: MEHANIČKI NADRAŽAJI, NADRAŽAJI ISHRANE, ZVUČNE KOMANDE I GESTOVI.

Mehanički nadražaji su: milovanje psa, pritisak ruke na različite delove tela itd. Pomoću mehaničkih nadražaja, dreser daje telu psa potreban položaj. Ovde spada i trzaj povodnika, oštar okovratnik, udar korbačem itd. Takva dejstva imaju veliku nadražajnu moć. U početku oni uvek po mehanizmu bezuslovnih veza izazivaju kod psa samo odbrambeno ponašanje. Kasnije prema nekima od njih pas može težiti. Spajanjem sa nadražajima ishrane, oni postepeno u toku dresure dobijaju snagu podržavajućih dejstava.

Pod nadražajima ishrane podrazumevamo različite načine pokazivanja hrane psu na rastojanju. To je tzv. prirodni nadražaj ishrane koji izaziva (kako je to već rečeno) sve moguće reflekse ishrane. Zatim, primenom u dresuri, dejstva ishrane mogu biti i bezuslovni refleksi i nadražaji. To biva onda kada se psu da da pojede hranu prema kojoj se ustremio.

10. NADRAŽAJI KOJE KORISTIMO PRI DRESURI PASA

1.Bezuslovni nadražaji

2.Uslovni nadražaji

a) Mehanički nadražaji

b) Nadražaji ishrane

-Komanda

-Gest

-Druge zvučne komande

-Miris (pri radu po njuhu)

Bolni mehanički i nadražaji ishrane pojavljuju se ili kao bezuslovni ili kao prirodni uslovni nadražaji. Oni izazivaju kod psa bezuslovne i prirodne reflekse koji nastaju pod uticajem urođenih veza koje postoje u mozgu psa. Kakvo biološko značenje ima za psa primena u toku dresure različitih nadražaja?

Pas koji se dresira pomoću bolnih mehaničkih dejstava će na komandu „mesto“ ili odgovarajući gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato što će, ako to ne uradi, dobiti udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u tome slučaju, primoravaju ga da to čini, jer time on izbegava bolna mehanička dejstva.

Pas, koga dresiramo pomoću dejstva ishrane, izvršava čoveku potrebnu radnju zato da bi sebi obezbedio hranu. Na taj način pri dresuri, svaki uslovni nadražaj dobija značenje zamenjujućeg ovog ili onog bezuslovnog nadražaja. Jedan isti gest dresera ili njegova usmena komanda, može da bude za jednog psa uslovni nadražaj ishrane a za drugog uslovni mehanički nadražaj. Kako vidimo iz do sada rečenog, to zavisi od dejstava koja se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih bezuslovnih i prirodnih nadražaja, kretanje čoveka, njegova poza, zvuci koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadražaja (u toku dresure), koji počinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru.

Uslovni nadražaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod psa izazvano odgovarajućim refleksima, nazivamo KOMANDAMA. Komande kojima se pri dresuri služimo mogu biti čujne i vidljive. Zvučna komanda se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. Sovjetski naučnik Voronin je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na jedne će vršiti određeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao izgovorenih reči, zato komandu koja se sastoji iz određenih zvukova nije moguće zameniti rečima jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i daje neodređeno dejstvo sa njegove strane.

Zvučnu komandu može čovek u svakom slučaju lako da proizvede. Naročiti značaj zvučna komanda ima pri noćnom radu.

1. Komanda (složeni zvučni uslovni nadražaj)

2. Intonacija izgovora

-Obična pokazna

-Podstičuća

-Zastrašujuća – zabrana

Vidne komande se obično izdaju pomoću gestova, koji se čine rukama. U tom slučaju, svako određeno dejstvo dolazi kao odgovor na određeni gest. Na primer: ispružanje ruke prema dole je gest za ležanje, podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. Gest se koristi za upravljanje psom na većem rastojanju, kao i u uslovima gde ne smemo ili je teško davati zvučnu komandu.

METODI DRESURE. Metod dresure je način dejstva na psa nadražaja određene vrste u cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa.

Razlikujemo sledeće metode dresure:

1.-MEHANIČKI METOD – predstavlja dresuru sa primenom mehaničkih dejstava.

2.-HRANOM POSPEŠUJUĆI METOD – o ovom metodu govorimo kada dreser svoj rad zasniva na pospešujućem dejstvu hrane, dok se mehaničko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi primenio i opisao ruski dreser Durov.

3.-KONTRASTNI METOD – prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899). Pri ovom metodu koriste se mehanička dejstva uporedo sa hranom pospešujućim i podržavajućim dejstvom: milovanje, blage reči, pohvala „tako je dobro“.

4.-METOD PODRAŽAVANJA (IMITIRANJA) – ovim metodom na psa se dejstvuje na taj način što puštamo da pas posmatra rad drugog psa, koji je usavršio određene radnje za koje mi hoćemo dresirati našega psa. U osnovi ove pojave leži mehanizam nadražaja koji su postojali za vreme čoporativnog načina života (atavizam), kao i u periodu kada je mati obučavala svoju štenad.

Razmotrićemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u organizacije uticaja prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu istu naviku, recimo „sedi“.

Dreser koji radi sa mehaničkim metodom, izgovara komandu i pritiska rukom na zadnji deo sapi psa. Ovo će naterati psa da sedne. Njegovo sedanje treba propratiti glađenjem, milovanjem. Pri pokušaju psa da ustane ili da na drugi način promeni svoj položaj, pritisak se ponavlja sa još većom jačinom. Na taj način obezbeđujemo duže ostajanje psa u tom položaju (zadržavanje). Pri ovom načinu sve radnje izazivamo mehaničkim dejstvom.

Mehanički metod dresure obezbeđuje čvrstinu stvorenih navika i poslušnost u njihovom izvršavanju. To je razumljivo kada se ima u vidu da se sve postiže pomoću jake prinude. Za vreme dresure po mehaničkom metodu, pas se može nalaziti u bilo kom stanju: može biti sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehanički metod je metod koji zahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi sa ovim metodom, moguće je dobiti aktivne i pasivne odbrambene reakcije – reflekse koji su potrebni za čuvanje kuće – dvorišta. Nedostatak ovog metoda je što dreser za psa postaje signal različitih mehaničkih – bolnih dejstava. Ovo na svoj način narušava normalan kontakt između psa i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za stvaranje niza sistema refleksa pri dresuri psa za službu veze, sanitetsku i sl. Mehaničkim metodom nemoguće je dresirati psa sa slabim nervnim sistemom.

Uticaj za obrazovanje navike „sedi“, prema hranom pospešujućem metodu, zasniva se na iskorišćavanju raznih nadražaja ishrane. Dreser pokazuje psu poslasticu, nadnosi je iznad glave psa koja zauzima pozu sedenja iz koje može videti hranu. Pri izvođenju ovoga dejstva, svaki put se psu daje hrana, što omogućava stvaranje u mozgu psa veza (signal-sedeća poza-hrana).

Hranom pospešujući metod nema one nedostatke koje je imao mehanički. Dreser, radeći sa psom, za sve vreme ga hrani te se uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovim metodom može dobiti mnogo što-šta, što nije moguće dobiti mehaničkim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak nadražaj razvijaju vrlo brzo.

Nedostatak ovog metoda je taj što se pomoću njega ne može dresirati sit pas, jer u tom slučaju on neće raditi potrebne radnje, ili će ih raditi nezainteresovano. Dalji nedostatak je to što dreser primenjujući pretežno pozitivna dejstva prema psu, ne može obezbediti nepokolebljivost u njihovom izvršavanju kada se to od psa zahteva. Ovaj zadnji nedostatak govori da on nema mnogo prednosti.

Dreser koji radi pomoću kontrastnog metoda, sedeći stav izaziva pomoću mehaničkog dejstva, a pošto je dobio željeni stav, on daje psu poslasticu, tj. deluje na psa bezuslovnim nadražajem ishrane.

Korišćenje pospešivanja hranom često puta čini nepotrebnim primenu mehaničkih dejstava koja imaju za cilj sprečavanje skakanja psa i drugih pokušaja da izmeni stav, jer ne pospešujući ih oni iščezavaju sami po sebi jer ne koriste psu.

Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehaničkog i hranom podstičućeg metoda dresure. Na ovaj način navike se brže stvaraju nego samo mehaničkim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo brzo, a zato što pas dobija poslasticu, navike su vrlo čvrste. Kontrastni metod ne remeti kontakt između psa i čoveka.

Podražavajući – imitirajući metod koristi se samo kao pomoćni. On se sastoji u tome što čovek na očigled psa dovodi drugog psa koji izvodi neku radnju. Pas koga dresiramo gledanjem i sam počinje da proizvodi određene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas prati krivca, to odmah izaziva i drugog psa na praćenje kod kojeg se oblik dejstva prvoga psa javlja kao prirodni uslovni nadražaj za određeni refleks.

Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom različitih metoda. Međutim, pojedine se navike mogu dobiti samo pomoću određenog metoda. Na primer: navika kod psa za prekid nepoželjnog dejstva na komandu „ne“, može se dobiti samo pomoću mehaničkog dejstva. Složeni sistemi uslovno refleksnih veza za sanitetsku i minotragačku službu, mogu se stvoriti samo pomoću hrane kao pospešujućeg metoda. Imitirajućim metodom najbolje se postiže odavanje glasa (lajanje), savlađivanje prepreka i praćenje (traganje). Kontrastni metod se uspešno primenjuje prilikom stvaranja različitih navika iz opšteg kursa dresure.

Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, čine da se on široko primenjuje u dresuri službenih pasa. U sadašnje vreme on se preporučuje kao najbolji.

11. UTICAJI

U svakom konkretnom slučaju dresura po ovom ili onom metodu, ostvaruje se pomoću uticaja. Pri izboru metoda dresure, dreser treba da zna i ume da primeni uticaje kojima se pri radu određenom metodom stvaraju potrebne navike.

UTICAJI. To su određeni sistemi konkretnih dejstava dresera na psa, koje on primenjuje sa ciljem ostvarenja određenih navika. Tako, na primer: uticaj pomoću koga se stvara navika „donošenja predmeta“ sastoji se iz sledećih dejstava: najpre dolaze dejstva koja izazivaju kod psa reflekse shvatanja, a sastoje se u tome što dreser uzima u desnu ruku predmet koji se aportira, pa ga podnosi ispred nosa psa kao i igri. Za to vreme povremeno govori „aport“ – uslovni zvučni nadražaj. Ukoliko pas shvati predmet, podržava se rečima „tako je dobro“ i davanjem poslastice. Nakon toga, dolaze dejstva dresera koja imaju za cilj da kod psa pobude stvaranje refleksa hvatanja – držanja shvaćenog predmeta. Da bi to postigao, on polako vuče ka sebi predmet za aport koji drži pas i tako se povlači 10-15 koraka. Ova dejstva nateraju psa da se kreće sa stisnutim predmetom u zubima. Zatim dreser prilazi na jedan korak od psa i daje komandu „daj“ i uzima predmet od psa itd. Sva se ova dejstva ponavljaju po nekoliko puta i zajedno sačinjavaju određeni uticaj za stvaranje refleksa koji se zove – donošenje predmeta.

Razni uticaji sastoje se uvek iz raznih ali strogo određenih dejstava. Uticaji pomoću kojih se stvaraju navike kod psa, vrše se radom čoveka uz pomoć drugih dejstava. Životinju dresiramo da savlada prepreke pomoću trećih, takođe strogo određenih sistema nadražaja, koji su u skladu sa određenim uticajem itd.

Svi konkretni uticaji u granicama jednoga metoda, predstavljaju iskorišćavanje nadražaja određene vrste koji su karakteristični za određen metod dresure: kontrastni, mehanički, podstičući. Uticaji kontrastnog metoda sastoje se iz primene prema psu ishrane i mehaničkih dejstava, uticaji podstičućeg metoda – iz primene dejstava ishrane itd.

Složeni sistemi uslovnih refleksa za svoje formiranje trebaju doslednu primenu niza uticaja. Svaki naredni uticaj može biti primenjen samo u slučaju kada su kod psa pomoću prethodnih uticaja stvorene navike na osnovu kojih se može dobiti nova navika – složena navika.

Tako, na primer: pri dresuri pasa za vučnu službu, dreser treba da pred sebe postavi kao cilj da pomoću određenih nadražaja prisili pse koji su upregnuti da ravnomerno trče i ne ometaju jedan drugoga. Zatim je njegov zadatak, da dresira pse da vuku saonice bez čoveka i sa čovekom. Nakon toga, dolazi rad na formiranju navika za okretanje saonica – pravac na komandu pravo, levo, desno itd. Ovakav princip dresure poznat je pod nazivom „ići od prostog prema složenom“.

Prema pojedinim nadražajima, rad sa psom delimo na određene periode. Na primer: rad za stvaranje navike kod složene službe kao što je „pronalaženje stvari“ – „traganje“, formira se kroz više perioda. U prvom periodu je cilj dresure da stvori naviku – refleks uzimanja stvari koje imaju miris vlasnika, vodiča. U drugom periodu, dreser primenjuje druge uticaje i stvara kod psa naviku da iz više stvari različitog mirisa, izabere stvar sa mirisom određenog čoveka. Mnoge prethodne navike nakon dresure gube svoje značenje jer su uticaji kojima se stvaraju takve navike, sporedni.

Neki uticaji koji se organizuju sa ciljem stvaranja određenih radnji, imaju samostalno značenje. Na ove se uticaje odnose sledeći uticaji: rezultat kojih su navika sedenja na komandu, dolazak dreseru, prekidanje nekog dejstva na komandu „ne“ itd.

12. FAZE DRESURE

Iznećemo redosled dejstava pomoću kojih se pri dresuri formiraju određene navike i odgovarajuće promene u refleksnoj delatnosti psa. Ove se faze mogu videti na sledećoj šemi:

1.Prisiljavanje psa za stvaranje potrebnog refleksa,

2.Stvaranje uslovnog refleksa na komandu – signal,

3.Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa,

4.Učvršćivanje navika pri različitim uslovima.

Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da natera psa da ovaj izvrši određenu radnju kako bi dobio potreban uslovni refleks. Ovo je prvi zadatak koji se postavlja dreseru u toku rada, jer dobiti prvu željenu radnju jeste važan zadatak dresera.

Treba znati izabrati one nadražaje na koje će pas, odgovarajuće reagujući na njih, dati čoveku potrebnu radnju. Na koji način dreser primenjuje svoja dejstva za ostvarenje ovoga zadatka? U početku, da bi naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo bezuslovne i prirodne uslovne nadražaje.

Pas počinje da izvršava radnje lezi, puzi, skači itd, zato što dreser primenjuje prema njemu bezuslovne mehaničke nadražaje, tj. na određen način pritišće na telo psa, priteže ga, cima povodnikom itd. Traganje psa za „krivcem“, dolazi kao rezultat bezuslovnog refleksa (praćenja) kod psa da prati čoveka koji se udaljava. Navika za aport stvara se na taj način što čovek vuče predmet ka sebi, čime se takođe pobuđuje bezuslovni refleks psa da hvata predmet.

Prirodni nadražaji koriste se za dobijanje početnih radnji pri dresuri. Na primer: prilaženje psa vlasniku, – psa mamimo pomoću poslastice. Lajanje se izaziva tako što nakon igre sa privezanim psom, dreser počne da se udaljava od njega čime se kod psa pobuđuje prirodni zvučni refleks lajanja.

U nekim slučajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom stadijumu će biti zadatak da se koriste stečeni uslovni nadražaji koji su stvoreni ranijim radom. To se dešava kada se nove navike obrazuju na osnovu već stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primer: stvaranje navike „pretraživanje terena“ počinje time što se u početku koristi navika donošenja predmeta po komandi „aport“. Uz ovu komandu čovek prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po određenom tragu, da aktivno njuši i donese određeni predmet.

Prirodna, bezuslovna i stečena svojstva čoveka, nadražaji koji se primenjuju na psa, pobuđuju u njegovom mozgu ćelije od kojih se nadražaj (po urođenim ili stečenim vezama) dalje premešta na ćelije u oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su potrebna čoveku.

Dejstva koja dreser izvodi u samom početku su uslovni zvučni nadražaji koji zatim moraju postati komande. Dreser izdaje komandu „napred“ a onda odmah iza toga počne gurati psa. Pre ležanja daje se komanda „mesto“ itd. Odgovarajući uslovni nadražaji „komande“ ponavljaju se svaki put pre pojave dejstva psa, koje je potrebno čoveku, na koji se način pobuđuju ćelije slušne oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvršava se određeno dejstvo koje pobuđuje ćelije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se javljaju dva ognjišta uzbuđenja. Nadražaj jednog ognjišta prethodi nadražaju drugog. Ponavljanjem među njima se obrazuje veza i onda uzbuđenje slušne ćelije počne izazivati nadražaj u ćelijama za kretanje a samim tim i izvođenje potrebnog dejstva samo na komandu.

Pošto pas izvrši određeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu poslasticu. Ulogu potpomažućih sredstava, pored hrane, može imati i pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni koče suvišne reflekse kod psa a samim tim bude one koji su potrebni čoveku. Bez ovih potpomažućih sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemoguće je učvrstiti uslovne reflekse.

Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane podstičućih (potpomažućih) dejstava a sa druge strane kočenja nepotrebnih dejstava, stvaraju uslove za početak razvoja diferencirajućeg kočenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas počinje razlikovati komande i izvršavati određene radnje.

Sad je dreser dužan da definitivno izgradi utvrđeni refleks i pretvori ga u naviku koja mu je potrebna i koja će odgovarati svim uslovima, što predstavlja njegov drugi zadatak.

Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u određenim fazama dresure.

Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih više puta izazvati i posle dobijanja određene reakcije, treba da proizvodi i podržavajuća dejstva. Uloga ovih dopunskih nadražaja svodi se na usavršavanje određene navike. Kao rezultat ovoga, potrebna radnja dobija savršeniju formu.

Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na podržavanje potrebnih dejstava ili na kočenje suvišnih refleksa. Primer: Kada kod psa izgrađujemo naviku puzanja, pokušaj da se podigne, koči se pritiskom na kičmu, trzajem povodnika na dole i komandom „puzi“ koju izdajemo sa zastrašujućim tonom. Ovim dopunskim dejstvima, postiže se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu. Sjedinjavanjem ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postiže da pas nakon izvesnog vremena puzi bez odmora 20-25 metara.

Fiziološka karakteristika nadražaja, koje pri tome koristimo, mora se menjati uporedo sa povećanjem potreba čoveka. Dopunska se dejstva obično koriste samo u početku stvaranja neke navike, a zatim radnju dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju komande, veliki značaj ima intonacija – visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi prema intonaciji: podstičuća, obična i preteća. Obična komanda treba da bude odsečna, glasna i zapovedna. Preteća intonacija oštra, stroga sa povišenim tonom. Ova intonacija pojačava dejstvo zvučne komande na psa. Ako pas ne ispunjava običnu komandu, onda se ova ponavlja uz povišenu intonaciju – preteću. Ponavljanje komande pretećom intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehaničkog bezuslovnog nadražaja: trzaj, pritisak ruke, udarac…

Kada pas u procesu dresure počne da proizvodi određene radnje, onda se bezuslovni prirodni nadražaji (mehanička dejstva) iskorišćavaju za stvaranje višeg stepena određene navike. Pri radu sa komandom „mesto“, mehanička se dejstva mogu ponovo primeniti u momentu kada dreser od psa zahteva dugo zadržavanje u toj pozi. Ova se dejstva koriste i onda kada pas u toku rada počne da vrši dejstva u jako oslabljenoj formi (kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu „k-nozi“, pas se vuče u noge čoveka. Tada dreser dejstvuje na njega trzajem povodnika.

Kvalitetna osnovna podstičuća dejstva koja se koriste pri radu jesu nadražaji ishrane, milovanje i izgovaranje reči „tako je dobro“. Pri radu se njihov uzajamni odnos menja. U početku se češće koriste bezuslovni prirodni podstičući nadražaji koji imaju najjači uticaj a kasnije se oni zamenjuju uslovnim oblicima podržavanja koji imaju nešto slabije dejstvo kao milovanje, reči „tako je dobro“ itd.

Tokom rada menja se i frekvenca – učestalost podržavanja. Postepeno dreser sve ređe podržava psa, tako da ga podstiče samo kada on treba da otpočne sa izvršavanjem neke radnje.

U kori mozga psa, produžava se razvoj diferencirajućeg kočenja. Podrška pomoću podsticaja pravilnog izvršavanja radnji po komandi i nepodržavanja nepotrebnih dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje da radi nepotrebno dejstvo i počinje jasno da razlikuje komande. U odgovoru na jedan nadražaj – komandu, on ide prema dreseru, na drugu on leže, na treću on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje pas pri tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane čoveka.

Treći zadatak koji proizilazi u toku rada – dresure, jeste učvršćenje određene navike. U toku rešavanja ovog zadatka, dreser postiže čvrstinu dobijenih radnji kao i poslušnosti pri njihovom izvršavanju pri različitim uslovima spoljašnje sredine. Učvršćenje pojedinih sistema refleksa postiže se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadražaji koji u ovoj fazi izazivaju određene radnje, jesu uslovni nadražaji i to samo zvučne i vidne komande. Od podstičućih nadražaja koji se u ovoj fazi koriste jeste izgovaranje „tako je dobro“ u laskavoj intonaciji i milovanje, dok se poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehanički nadražaji koriste se samo u slučaju kada pas i pored toga što je kod njega stvoren određeni refleks, ne daje na komandu određenu radnju. U ovom slučaju, dreser primenjuje oštrije forme nadražaja: pritisak, udar itd.

Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postiže se na taj način što ih čovek izvodi u sve složenijim situacijama. Primer: dreser pri radu sa trkačkim psom, da bi ovo postigao, odnosno da mu pas ne bi reagovao na postrane nadražaje – mirise, u početku ovo izvodi u polju, zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u ovim prilikama susreće svaki put sa novim nadražajima (neobičnim) i navikava se da na njih ne reaguje. Dreser, pri učvršćivanju navike psa da preskače prepreke, postavlja pred njega prepreke različite po svom obliku, visini i mestu. Primer: različiti kanali, živa ograda, visok i širok zid itd. Na ovaj način osposobljavamo psa za rad u različitim uslovima. Pomoću svojih čula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje već prema tome kakvi su oni.

Nadražaji koje čovek primenjuje sa ciljem da bi u različitim uslovima postigao sigurnost u izvršavanju određenih radnji, jesu stečeni uslovni nadražaji – komande i podržavajuća dejstva. U slučaju kada pas ne obraća pažnju na komandu, ne izvršava određeno dejstvo i posle izdavanja komande u zastrašujućem tonu, dreser primenjuje bezuslovne mehaničke nadražaje – prinudu.

Fiziološka suština pojave koja određuje rad mozga psa za vreme učvršćivanja navike, svodi se na učvršćenje privremenih veza koje su se formirale za vreme njenog stvaranja. Drugo, kao rezultat susreta psa sa novim nadražajima, na primer: sa vrlo visokom barijerom, ognjišta uzbuđenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju ovim nadražajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuđenja određenih nervnih ćelija, dopunski se nadražuju ćelije koje osiguravaju veću snagu skoka (što omogućava savlađivanje ovakve barijere) i obrnuto, koče se ćelije koje su se ranije uzbudile. One osiguravaju snalaženje psa u novim uslovima.

Iz svega do sada rečenog, mogu se izvesti sledeći zaključci:

1.-Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati psa da prvi put proizvede čoveku potrebno dejstvo. Usavršiti njeno dejstvo – načiniti da dejstvo potpuno odgovara zamisli dresera i, na kraju, učvrstiti ga.

2.-Prema određenom zadatku, dreser prema psu primenjuje na određeni način pojedine sisteme dejstva, te se može govoriti o određenim fazama u toku dresure. Prelaskom iz jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i uporedno se prelazi od bezuslovnih prema uslovnim formama dejstva. Za vreme učvršćivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se kod psa izaziva komandom, a komanda se pospešuje podržavanjem rečima „tako je dobro“ i milovanjem.

3.-Osnovni fiziološki proces koji proističe u toku dresure jeste diferencirajuće kočenje. Pomoću njega se potrebna dejstva psa čine jasno određenim reakcijama, koje proističu kao odgovor na strogo određene komande.

13. TIPOVI VIŠE NERVNE DELATNOSTI PSA

Različiti psi nejednako podležu dresuri. Jedni psi brže usvajaju pojedine navike, drugi sporije, ali su kod njih čvršći već stvoreni sistemi refleksa. Susreću se takođe i takvi psi koji teško podležu dresuri i loše izvršavaju radnje. Dreser koji ima lošu teorijsku podlogu to objašnjava različitom psihičkom nadarenošću psa, te ih deli na pametne i glupe, vredne i lenje, dobroćudne i tvrdoglave. Ovakav način upoređivanja psa sa čovekom ne može sakriti različite propuste koji nastaju u toku dresure. Stvarno objašnjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o tipovima više nervne delatnosti.

Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u ponašanju psa uslovljene pre svega određenim kombinacijama osnovnih osobina procesa uzbuđenja i kočenja. Ta svojstva su:

1.Jačina osnovnih nervnih procesa (uzbuđenja i kočenja),

2.Raznovrsnost tih procesa i

3.Njihova pokretljivost.

Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi dele po tipovima njihovih viših nervnih delatnosti.

Pod jačinom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju mogu izdržati nervne ćelije za vreme njihovog uzbuđenja ili kočenja. Kao izraz jačine procesa uzbuđenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na nervni sistem psa nadražaja veće jačine. To se može videti iz ponašanja psa u slučaju prenaprezanja njegovog nervnog sistema u procesu dresure ili praktičnog korišćenja psa. Kada kod psa kao rezultat dejstva jakog nadražaja (navikavanja na pucanj) lako dođe do graničnog kočenja, to znači da su slabi procesi uzbuđenja. Ako takvog psa teramo da više puta ponavlja jednu te istu radnju, biće potrebno veće naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega će se pojaviti granično kočenje, dolaziće do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas počinje otkazivati da izvrši određenu radnju – naviku. Da bi odredili jačinu procesa uzbuđenja, možemo se koristiti i postepenim povišenjem uzbuđenja pomoću hrane. Psa možemo hraniti 1-2 dana. Slabljenje pri tome uslovnih refleksa koji se učvršćuju ishranom – poslasticom, govori o slabosti procesa uzbuđivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuđivanja dovoljno jak, uslovni refleksi će se javljati u punoj formi.

Jačinu kočećeg refleksa – procesa, takođe određujemo naprezanjem istoga. Naprezanje procesa kočenja najbolje se manifestuje pri različitim zadržavanjima. Psa sa slabim procesom kočenja teško je dresirati, jer se već stvoreno zadržavanje lako kida, ukoliko ga želimo duže zadržati u određenom položaju (sedenje, ležanje), nego što je on navikao.

Kod psa sa slabo razvijenim procesom kočenja, teško se stvaraju one navike koje zahtevaju visok nivo diferencirajućeg kočenja. Kao indikator razvijenosti procesa kočenja jeste brzina i tačnost kojom pas radi pri izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim procesima kočenja, sporo i teško pravi razliku između nadražaja (mirisa).

Pod pokretljivošću procesa uzbuđenja i kočenja podrazumevamo brzinu i lakoću izmene jednog procesa sa drugim.

Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzinaprelaska psa iz stanja mirovanja na izvršavanje potrebnog dejstva po komandi dresera i obrnuto – zadržavanje u novopostavljeni položaj. U prilog ovome ide i brzina psa pri izvršavanju dejstava suprotnog značenja, na primer: na komandu „ovamo“ i „ne“.

Kao rezultat međusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog sistema i mogućih kombinacija među njima, proističu različiti tipovi više nervne delatnosti.

Akademik Pavlov svrstava pse u četiri osnovna tipa više nervne delatnosti:

1.-Uzbudljivo nervozan (holeričan)

2.-Uravnoteženo živahan (sangviničan)

3.-Uravnoteženo miran (flegmatičan) i

4.-Loš – apatičan (melanholičan)

Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuđenja a slabije procese kočenja. Ravnoteža među njima nedostaje. Proces uzbuđenja preovladava. Psi ovog tipa su vrlo pokretni – aktivni. Merenjem ovih pokreta kod psa pomoću štoperice, vidi se da oni za kratko vreme proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360 pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave više od 100 pokreta.

Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Kočenje se, naprotiv, stvara vrlo teško. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za ispunjenje bilo kakvih dejstava koja zahtevaju uzbuđenje nervnog sistema, a slabo ona dejstva u čijoj osnovi leže procesi kočenja. (Zahtev dresera za ostajanjem u određenom položaju).

Diferencirajuće kočenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teško. U prvom periodu dresure, ovi psi često mešaju značenje različitih komandi (na primer: „puzi“ sa „mesto“ ili „stoj“). Naročito teško podležu dresuri za službu: tragačku, stražarsku,minotragačku, koje zahtevaju dobro i jasno diferenciranje. Međutim, za službe koje ne zahtevaju jasno diferenciranje (čuvarska i služba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i ovo treba imati u vidu pri izboru pasa za pojedine službe.

I kod ovog tipa pasa, u toku dresure može se postići izvestan stepen kočećeg procesa. Jačina procesa kočenja postiže se stalnom i sistematskom vežbom i ponavljanjem. Potrebno je postepeno akumulirati procese kočenja. Primer: zadržavanje za mesto počinje sa 3-5 sekundi i postepeno se povećava do nekoliko minuta. Ovo važi i za formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba u početku vršiti više od jedanput, a zatim treba postepeno povećavati njihov broj.

Živahan tip psa ima po jačini jednake procese uzbuđenja i kočenja. Oni su u stanju međusobne ravnoteže i veće pokretljivosti pri zameni jednoga procesa drugim. Kod njih se brzo i lako razvijaju najrazličitiji uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za formiranje dobrog diferencirajućeg kočenja. Ova brza smena procesa uzbuđenja i kočenja predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa najlakše podležu dresuri. Navike se kod njih dobro učvršćuju. Oni su uvek aktivni u radu.

Metod koji najbolje odgovara za dresuru pasa ovog tipa je kontrastni metod.

Psi mirnoga tipa – flegmatični, sa jedne strane imaju, isto kao i prethodni, međusobno uravnotežene procese uzbuđenja i kočenja. Jedina razlika između pasa ovoga tipa i prethodnog jeste u tome što su procesi uzbuđenja i kočenja u nervnom sistemu ovih pasa slabo promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).

Psi ovog tipa karakterišu se slabom pokretnom aktivnošću i nazivaju se lenjim – tromim. Pri merenju štopericom daju za 2 minuta samo 20-30 pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni uslovni refleksi kod njih se sporo stvaraju, no kada se već stvore, postižu dobru čvrstinu – stabilni su. Takvi psi su sigurne u radu i izdržljive. Diferencirajuće kočenje kod njih se razvija sporo, no ne dostiže uvek najveću čvrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa, kao i nervoznog, potrebno imati veću upornost i strpljenje. Pošto se kod ovih pasa sporo smenjuju procesi uzbuđenja i kočenja, to u radu sa njima pri dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo dejstvo. Pri tome, komande treba izdavati tako da između njih i radnje koju pas treba da izvrši postoji jedan kraći vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje različitih radnji moguće je samo nakon što su stvoreni čvrsti uslovni refleksi. Teškoća za zadržavanje pasa ovoga tipa u razne položaje ne postoji.

Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehaničkih nadražaja, zato ih pri njihovoj dresuri možemo koristiti, odnosno mehanički metod dresure. No, i kod ovih pasa za formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji kontrastni metod dresure.

Psi lošega tipa – melanholični, karakterišu se slabošću oba nervna procesa – i uzbuđenja i kočenja. Oni ne podnose veća naprezanja u nervnoj delatnosti i ona se lako narušava. Među psima koji spadaju u ovaj tip, nađu se ponekad i psa sa relativno promenljivim procesima uzbuđenja i kočenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajuće kočenje daje ponekad dosta jasne i uravnotežene reflekse koji mogu biti istrajni.

U drugoj grupi pasa lošeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj pokretljivosti oba ova nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se teško stvaraju, a diferencirajuće kočenje obrazuje se teško i nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se psi lošeg tipa karakterišu vrlo razvijenim pasivno-odbrambenim reakcijama. Loš tip pasa je nepodesan za dresuru i iskorišćavanje. Ovo je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za dresuru, već ih blagovremeno otkrivati i odstranjivati.

14. NERVOZE PASA

Kako je poznato, ponekad se međusobni odnos procesa uzbuđenja i kočenja može narušiti patološki. Međutim, nervoze su rezultat narušavanja nervne delatnosti psa bez nekih vidljivih oštećenja nervnog sistema. Spoljna manifestacija nervoza u ponašanju karakteriše se kod različitih pasa različitim znacima. Jedni psi pri stanju nervoze pokazuju povišenu uzbuđenost – nadraženost nervnog sistema, prekidaju staloženost i loše diferenciraju nadražaje. Oni lako prelaze u agresivno stanje, čak i u odnosu na svog dresera.

Drugi psi, nasuprot njima, prelaze u potišteno stanje, postaju bojažljivi i nepoverljivi. Povišena intonacija glasa ili oštar uzvik dresera odmah izaziva kod ovih pasa stanje kočenja.

Kod trećih pasa, u slučaju nervoze pojavljuje se veća sklonost ka nepokretljivosti i sanjivosti. Oni postaju slabo prijemljivi za komandu i druga dejstva dresera.

Nervoza se može pojaviti kod psa i kao rezultat prenapregnutog nervnog sistema. Prenaprezanje nervnog sistema često nastaje pri dejstvu na nervni sistem psa vrlo jakih nadražaja. Na primer: jaki zvučni nadražaji – pucanj, eksplozija, ukoliko pas prethodno nije naviknut na njih. Ono se može javiti i pri zloupotrebi prinude.

Prenaprezanje procesa kočenja pojavljuje se pri teškom i strogom diferenciranju. Na primer: ako psa teramo da više puta bira stvar između većeg broja stvari sa sličnim mirisom ili ako pri radu po tragu susreće veliki broj unakrsnih tragova.

Nervoze mogu takođe da dođu u i pri nagloj smeni procesa uzbuđenja i kočenja. Dreser komanduje da pas traži i uhvati „krivca“, a kada ga uhvati, zahteva od njega da ga mirno čuva. Ovo može doći i pri brzoj smeni jakog kočećeg nadražaja „ne“, sa ne manje jakim uzbuđujućim nadražajem „ovamo“, pri čemu dolazi do sudaranja procesa kočenja i uzbuđenja. Nervni sistem psa nedovoljno pripremljen za ovo, može odgovoriti na ove uslove prekidom svoje delatnosti. Uz prisustvo jake nervoze u ponašanju kod psa može ponekad doći do savršeno nerazumljivih dejstava. Pas na primer: počne ispoljavati određeni refleks, izbegavati ljude koji su obučeni u specijalna odela, ne boji se muškaraca a boji se deteta ili žena itd. Počinje da napada pse određenih rasa i dr. Pavlov smatra da je manifestacija nervoza često vezana za jake utiske. (Nervne traume koje je pas preživeo mnogo ranije, pre manifestacije nervoze). Odrastao i veliki pas počinje da se boji malog psa, a ponaša se ravnodušno prema velikom zato što ga je u prošlosti ugrizao mali pas. Kod nekih pasa nervoze se ispoljavaju često dok se kod drugih teško mogu dobiti, čak i u eksperimentalnoj sredini. Pavlov je dokazao da pojava nervoza zavisi od toga kome tipu viših nervnih delatnosti pripada određeni pas. Lako dolaze i duže se zadržavaju nervoze kod pasa krajnjih tipova (uzbudljivog i lošeg). Otporni prema nervozama su psi uravnoteženog tipa. Izlečenje nervoza može se postići privremenim prekomandovanjem zanimanja sa psom. Nekada je potrebno promeniti dresera, izmeniti uslove i mesto zanimanja ili koristiti terapiju: kofein i brom.

15. MOGUĆE GREŠKE DRESERA

U procesu dresure, dreser može učiniti različita pogrešna dejstva, što otežava rad sa psom i umanjuje njenu vrednost. U daljem to predstavlja smetnju za rad psa.

Greške dresera mogu biti različite:

1.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju komande,

2.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju potkrepljujućih dejstava,

3.Greške u organizaciji procesa dresure,

4.Greške koje kod psa dovode do takozvanih nepoželjnih veza.

Osnovni uzrok svih ovih grešaka leži u slaboj teoretskoj pripremi dresera, kao i u njegovom neznanju da naučno analizira proces dresure i izvodi iz njega zaključke koji su neophodni za dalji rad.

Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignorišu kvalitativne razlike između više nervne delatnosti psa i čoveka. Oni upoređuju psa sa čovekom, pripisujući mu sposobnost da shvata i razume čovekovu reč, te da se svesno odnosi prema svojim dejstvima i dejstvima dresera.

Drugi dreseri imaju određen nivo potrebnog znanja, no ne umeju ga uvek iskoristiti. Ovo takođe izaziva greške. Rad se često zasniva bez uzimanja u obzir individualnih osobina pasa, nepravilno se vrši izbor metoda rada itd.

Evo koje su najčešće konkrentne greške dresera:

A) Greške usled nepravilnog korišćenja komandi. Dreser uporedo sa strogo određenim komandama kojima deluje na psa da izvrši ovo ili ono dejstvo, preti mu za neispunjenje istoga. Ovo uzbuđuje psa i izaziva kod nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji kočeće deluju na potrebnu refleksnu delatnost psa. Često se greške javljaju i usled nedozvoljenog spajanja dveju različitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da izdaje jasnu komandu „daj“ (zbog shvatanja po kome psa upoređuju sa čovekom), komanduje „daj aport“ na koji se način narušava pojava potrebnog refleksa. Ovo nastaje zato što komanda „aport“ za psa predstavlja nadražaj refleksa hvatanja i držanja aportiranog predmeta u svojoj čeljusti, a komanda „daj“, obrnuto, predstavlja uslovni nadražaj za njegovo negodovanje dreseru.

Komanda od samog početka dresure mora uvek da prethodi pojavi potrebnog refleksa i izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom slučaju, jako je otežano stvaranje uslovnih refleksa. Na primer: ako pri kretanju pas ide u noge dreseru, a ovaj vrši trzaj povodnikom pre no što izda komandu „k nozi“, uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu. Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle komande „ovamo“, on dugo neće postati signal za dolazak dreseru itd.

Vrlo često dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi. Međutim, znamo da intonacija glasa može biti jak pomoćni nadražaj u dresuri, ako se komanda ponovi u pooštrenom tonu uz bezuslovno mehaničko dejstvo.

Nikada pri korišćenju ne treba zloupotrebljavati preteću komandu jer to može dovesti do toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da komanda „ne“ treba da bude za psa uslovni nadražaj kočenja sa pojačanim dejstvom. Često korišćenje ove komande bez potkrepljivanja bezuslovnim nadražajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa. Međutim, njena česta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak trzaj povodnikom, oštar okovratnik, udarac korbačem), izaziva u nervnom sistemu psa iradijaciju procesa kočenja. Pas upada u dugotrajno potišteno stanje, što se može javiti i kod drugih navika. Zloupotreba komande „ne“, takođe može narušiti pravilan kontakt između dresera i psa.

Posebno se treba bojati pogrešne primene ove komande kada pas ispunjava potrebna dejstva. Ovo se dešava na primer: za vreme dresure za izbor stvari. Dreser usled nedovoljne pažnje, sam pobrka predmete, te i kada pas izvrši pravilan izbor, komanduje „ne“. Ovo se odražava na proces daljeg stvaranja složenih refleksa za tragačku službu.

Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande „ne“, potrebno je upotrebiti komandu za izazivanje potrebnog sistema refleksa. Na primer: ukoliko pas skreće pažnju na bilo koji sporedni nadražaj (menja položaj, ustaje, beži, ide prema postranom nadražaju itd.), dreser ne treba da izdaje komandu „ne“, već da ponovi komandu „sedi“.

B) Dešavaju se greške usled nepravilnog korišćenja nadražujućih dejstava.Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skreće na bilo kakav, za dresera sporedni, nadražaj (mačku, pticu itd.), te zbog toga ne dođe odmah kada dreser izda komandu „ovamo“, već to učini posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog toga kazni psa sa nekoliko udaraca. Na ovaj način on narušava osnovni princip potkrepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu „ovamo“, može se vršiti samo po podstičućoj metodi. Znači, psu moramo davati poslasticu nakon dolaska dreseru. Primena udarca u ovom slučaju deluje na suprotan način, jer pas počinje da sa strahom prilazi čoveku.

Često dreseri zloupotrebljavaju i primenu poslastice, što dovodi do toga da pas počinje skretati pažnju sa svojih dejstava na hranu u rukama dresera, pri čemu se navikava da ispunjava komandu samo u prisustvu hrane.

Vrlo je važno ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga rečima „tako je dobro“ u laskavoj intonaciji. Ovi nadražaji učvršćuju potrebne reflekse, pri čemu ne skreću pažnju psa na sebe.

Veoma gruba greška dresera jeste neredovno potkrepljivanje u početku dresure, datih komandi sa bezuslovnim nadražajima. Odsustvo u tim momentima jakih potkrepljujućih dejstava, vodi ka postepenom slabljenju (gašenju) uslovnih refleksa na komandu i ne obezbeđuju sigurnost i jasnoću u daljem radu.

C) Greške u organizaciji procesa dresure. Jedna od najčešćih grešaka koja se čini jeste žurba u dresuri. Dreser žuri te zbog toga brzo prelazi sa jedne na drugu radnju, a pri tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na komandu, a ponekad ne. Njeno ponašanje obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve ovo govori da žurba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga psa, željenog diferencirajućeg kočenja.

Osobito se negativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljava kada se pred psa počnu stavljati složeniji zahtevi. U tom slučaju, pas se ne može snaći, jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u stanju da izvodi rad u složenim uslovima.

Ponekad, nepravilno postavljanje procesa dresure se sastoji u nedoslednosti pri primeni uticaja – nadražaja. Na primer: pri radu sa navikama iz opšteg kursa dresure, ne treba početi navikavati psa na izvršenje komande „mesto“ ranije nego što on bude dresiran da izvršava na komandu „sedi“. To otežava rad na stvaranju navike koju treba dobiti – dreser dejstvuje na psa koja se nalazi u sedećem položaju. Ne treba je takođe siliti da izvršava odjednom bilo kakva naizmenična dejstva. Ukoliko dresiramo psa da preskače samo prepreke, uvek ćemo ga terati da radi na jedan te isti način, čime se pas navikava da na određenu komandu daje dosledno dejstvo.

Greškom možemo smatrati i takav rad, kada dreser suviše mnogo u toku jednog zanimanja primenjuje jedan te isti uticaj i dugo se zadržava na stvaranju jednog refleksa. U tom slučaju se za vreme dresure zamara nervni sistem psa. Zato je vrlo važno pri zanimanju sa psom, njegov rad učiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme jednog zanimanja može stvarati jedna do dve nove navike i samo učvršćivati već ranije stvorene uslovne reflekse. Uvek u težnji za raznovrsnim radom sa psom, vrlo je važno znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po mogućnosti, treba utvrditi već dobijeni rezultat.

D) Greške koje dovode do pojave čoveku nepotrebnih refleksa i formiranja nepoželjnih veza. Nepravilan rad dresera često dovodi do toga da pas počne proizvoditi neko dejstvo samo kao odgovor na jednovremene zvučne i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje samo na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato što je dreser za vreme rada mešao ove komande. Na ovaj način trebalo je da radi samo za vreme pokretanja psa u početku rada na jednoj navici. Pogrešno je sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku dugog vremena. Za takvog psa sama sredina postaje nadražaj za izazivanje potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje ispunjavanje stvorenih refleksa.

Grupa sličnih grešaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema nepravilnih refleksa, može, takođe, biti karakteristka i za rad pomoćnika. Ukoliko, na primer: pomoćnik pri izazivanju kod psa mržnje, uvek radi u istom zaštitnom odelu, ljutnja kod psa može biti samo kao odgovor na odelo a ne na čoveka.

Ukoliko u toku rada po tragu, pomoćnici pri krčenju traga, ostavljaju za sobom dobro vidljive znake (nabadaju štapiće, drobe zemlju) u tom slučaju, psi se mogu navići da reaguju ne na miris, već na ove orijentire.

16. TRENING

Nakon što se završi dresura pasa, da bi se održao nivo izdresiranosti pse je potrebno trenirati.

Trening se mora redovno izvoditi, a najbolje je svakog dana izdvojiti malo vremena za rad sa psom. Trening se sastoji u tome što se pas vešto navodi da stalno ponavlja stvorene navike. Pri tome je poželjno menjati uslove u kojima pasa treba trenirati. Pri pojavi nepravilnosti u ponašanju psa, vlasnik mora biti svestan da nešto nije u redu i obratiti se dreseru radi saveta i primenjivanja odgovarajućih mere da bi te nepravilnosti bile ispravljene.

Poseban vid treninga čini periodični trening kada dreser učvršćuje kod psa sve ranije stečene navike, a ujedno neke od njih podiže na viši nivo. U toku periodičnog treninga dreser procenjuje da li je potrebno, radi učvršćivanja pojedinih ranije stečenih navika, vraćati se na primenu na psa onih uticaja dresure koji su doveli do postepene pojave kod psa potrebnih refleksa. Ranije stvorene navike u toku treninga učvršćuju se u sve težim i slobodnijim uslovima.

Trening, pre svega, služi zato da bi se kod psa održali uslovni refleksi stvoreni u toku dresure. Kod psa koji je pripremljen za čuvanje kuće – dvorišta, veliko značenje ima činjenica da se s vremena na vreme pojavljuje „prekršitelj“ koji stupa u borbu sa psom. Bez ovakvih i drugih prikladnih mera, pas prestaje da reaguje na prilaz čoveka. Psi postaju slabo agresivni, postepeno samo reže i na kraju reaguju samo orjentirnim refleksom.

Dalji cilj treninga je učvršćenje i usavršavanje dejstva psa što sa vremenom daje dobru reakciju određenog psa za odnosnu namenu. Trening, na primer: pomaže učvršćenju mirisnih – njušnih refleksa psa u toku njenog tragačkog rada. Kod psa koji je izdresiran za vodiča slepog lica trening treba izvoditi posle neposrednog nadzora na rad i ponašanje psa u toku „vođenja“ slepog lica, a zatim preći na učvršćivanje onih postupaka psa koji koji su bitni za uspešno „vođenje“ na primer: od stana do obližnjeg parka i nazad. Bez treninga, ove i druge osobine pasa postale bi nedovoljno razvijene i usavršene. Trening čini navike psa najprikladnijim. Pas ih pravilno izvršava u potpuno novoj sredini i pri raznim okolnostima.

U toku treninga se kod psa otklanjaju nepravilnosti koje su načinjene u toku rada sa njim. Ukoliko posle završene dresure dreser ne ukaže vlasniku na radnje i postupke koje će, ako se primenjuju prema psu, dovesti do nepravilnosti u toku rada psa i u čestim slučajevima, ove greške mogu pokvariti rad psa, što dreser mora ispravljati u toku treninga. U ovakvim slučajevima, trening se organizuje kroz zajednički rad dresera i vlasnika što pruža mogućnost ispravljanja grešaka pomoću specijalnih vežbi u toku treninga. Kao rezultat pravilno organizovanog treninga, dresiran pas sigurno izvršava rad u raznim uslovima.

Osnovni zahtevi koji se postavljaju u toku treninga jesu: trening ne sme da ima slučajan karakter, on se mora vršiti sistematski po dobro utvrđenom i razrađenom planu.

Pri treningu pasa, kao i pri dresuri, moramo se pridržavati pravila „od prostoga prema složenom“. Pri treningu psa ne smemo prenaprezati ponavljanjem navika opšte dresure (koje obezbeđuju sigurnost u ispunjavanju navika specijalne dresure).

Iz grupe navika specijalne dresure, pre svega treba učvršćivati ona dejstva koja su glavna za rad odnosnog psa. Za pse tragače takve navike su nalaženje i praćenje traga, za pse koji se koriste za čuvanje kuće – dvorišta to je duga pažnja i jak dug lavež kojim odgovara na šum u blizini.

17. SPOLJNI USLOVI KOJI OTEŽAVAJU I OLAKŠAVAJU RAD SA PSOM

Prostorni i vremenski uslovi u kojima se vrši dresura pasa imaju bitan uticaj na rad psa. Ako su ti uslovi olakšavajući, što će iskusan dreser odmah primetiti, treba ih što više koristiti u početnoj fazi dresure. Nasuprot tome ako su ti uslovi otežavajući treba ih, ukoliko je to moguće, izbeći u početnoj fazi dresure, a kasnije postepeno privikavati psa da radi i u takvim uslovima.

Spoljašnji uslovi koji utiču na dresuru pasa su: doba dana, temperaturni uslovi, sastav zemljišta, okolina i vremenske prilike. Vremenski sa psom je najpogodnije raditi rano jutro. Pas posle noćnog odmora, pristupa radu svež. Osim toga rano ujutro ima relativno manje “mirisnih” nadražaja (od motornih vozila, tragova ljudi, domaćih životinja i drugog). Izvesno značenje ima i sveža atmosfera. Najslabiji rezultat se postiže ako se radi sa njim sredinom dana, a ako ne možemo raditi sa psom ujutro nije loše raditi pred veče. Rad u toku dana posebno treba izbeći za vreme letnjih vrućina, a tek u kasnijoj fazi dresure može se pas postepeno privikavati na takve uslove.

U početnoj dresuri i trening treba izvoditi po dnevnoj svetlosti radi dobre kontrole nad radom psa. Izuzetak čini ako psa dresiramo da čuva kuću – dvorište, zato što opreznost i ispoljavanje zaštitnih refleksa kod psa je jače u mraku, te dresuru za ovu namenu treba izvoditi u sumrak i noću.

Visoka i niska spoljna temperatura, a posebno vlažnost vazduha imaju veliki značaj za organizam psa. Toplota na njega deluje nepovoljnije od hladnoće (ukoliko uz hladnoću nemamo promaju i vetar). Velika vlažnost vazduha – sparina nepovoljno deluje na psa, a ako se pas duže nađe u sparnom prostoru izuzetno je velika opasnost da dobije toplotni udar pa i da ugine. Na visoke i niske temperature, organizam psa treba privikavati postepeno. Zato je najbolje dresuru i trening izvoditi pri temperaturi od +12 do +15 ili do -5 stepeni zimi, pa postepeno idemo prema nižim (višim) temperaturama (-20 do +25).

Niske temperature pri dobroj ishrani i kondiciji psi podnose lako. Raspoređen u Podmoskovlju, specijalni odred pasa čuvara u zimu 1956. godine sa uspehom je korišćen i pri temperaturi od -30 stepeni Celzijusovih. Pri ovim uslovima su oni po 10 časova bili na noćnoj dužnosti u kućicama.

Pri radu sa psom, veliki značaj ima vetar: usputan, suprotan, bočni i pod uglom. Pravac i jačina vetra, pored ostalog, utiču i na izdavanje zvučnih komandi. One su najjače pri usputnom vetru.

Suprotan vetar donosi zvuke i mirise iz pravca duvanja. Naročiti značaj imaju pravac i jačina vetra na rad tragačkih pasa zato što je vreme čuvanja mirisa na tragu obrnuto proporcionalno sa jačinom vetra. Pri jakom vetru, mirisi se brzo gube sa traga. Bočni pravac vetra, koji nosi mirise traga u stranu, lako zavede psa sa pravca pravog traga. Suprotan vetar goni psa da pređe na gornji njuh što umanjuje kvalitet rada.

Kvalitet zemljinog pokrivača je posebno važan za dresuru pasa. Treba razlikovati povoljne i nepovoljne pokrivače. Povoljni su oni koji doprinose dužem očuvanju mirisa na tragu, dok su nepovoljni oni sa kojih se on brzo gubi. Ravnica olakšava snalaženje psa pri radu, dok ga otežava ispresecanost zemljišta.

Oblik rastinja u jednom slučaju povoljno utiče na rad, dok ga u drugom pak otežava. Dobro razvijen i visok travni pokrivač, povoljno deluje na zadržavanje mirisa na tragu i olakšava rad psa. Suviše gusta i visoka trava kao i žbunje, otežavaju kretanje psa i on se lako umara. Pored toga, tu se nalazi i rastinje sa jakim mirisima koji nepovoljno utiču na višu nervnu delatnost psa. Tragački rad je lakši u šumi gde je ograničeno kretanje vazduha.

Jako promenljiv reljef, brzo umara psa. Zato početnu fazu dresure pasa treba izvoditi na ravnom terenu.

Naseljena mesta otežavaju rad psa, jer se tu on sreće sa raznim sporednim nadražajima. Zato treba postepeno privikavati psa na rad u ovim uslovima.

Mali snežni pokrivač olakšava rad pasa, dok ga veliki otežava. Najbolje godišnje doba u našim prilikama, bilo bi proleće i jesen. U ovo vreme, temperatura je osrednja, tada ne duvaju jaki vetrovi i nema snežnog pokrivača.

KUPOVINA PSA ?


Tražite psa određenih karakteristika?
NAJBOLJI PSI ZA ZAŠTITU
Lista po našem mišljenju najboljih pasa za zaštitu prema osećaju za teritoriju, agresivnosti, snazi, hrabrosti i protivnapadu:
• BULMASTIF
• DOBERMAN
• ROTVAJLER
• KOMONDOR
• PULI
• VELIKI ŠNAUCER
• NJEMACKI OVCAR
• RODEZIJSKI GONIC
• KUVAS
• AMERICKI STAFORDSKI TERIJER
• CHOW CHOW
• ENGLESKI MASTIF
• BELGIJSKI OVCAR

NAJBOLJI PSI ZA ČUVANJE LAJANJEM
Poređani od najpažljivijeg. Sve pasmine je lako uzbuditi i snažno će lajati u prisustvu uljeza, kao i u svakoj situaciji za koju misli da je neobična:
• ROTVAJLER
• NJEMACKI OVCAR
• ŠKOTSKI TERIJER
• ZAPADNOŠKOTSKI BIJELI TERIJER
• PATULJASTI ŠNAUCER
• JORKŠIRSKI TERIJER
• CAIRN TERIJER
• CIUVAUVA
• AIREDALE TERIJER
• PUDL
• BOSTON TERIJER
• SHIH TZU
• JAZAVICAR
• SILKY TERIJER
• FOKS TERIJER

PSI KOJI VJEROVATNO NEĆE LAJATI
Poređani od pasa koji su najmanje oprezni do onih koji su najoprezniji. Za ove pasmine postoji najmanja mogućnost da će zalajati u prisustvu uljeza. Uglavnom će biti tihi bez obzira šta se događa u blizini:
• BLOODHOUND
• NEWFOUNDLANDER
• BERNARDINAC
• BASET
• BULDOG
• STAROENGLESKI OVCAR – BOBTAIL
• CLUMBER ŠPANIJEL
• IRSKI VUCIJI HRT
• ŠKOTSKI JELENJI HRT
• MOPS
• SIBIRSKI HUSKY
• ALJASKI MALAMUT

O MACKAMA !


tuzne-macke

Možda ste već odavno vlasnik jedne umiljate mace, brinete o njenoj udobnosti i osećate odgovornost za njeno zdravlje. Iz te odgovornosti proizilazi obaveza u pogledu informisanja, a time i proširenja znanja. Posebno onima koji su bez ikakvog iskustva, dakle novim vlasnicima mačaka, želimo da ukratko pružimo najosnovnije informacije i pomognemo da već u početnom odnosu čovek – životinja ne prave grške sa lošim posledicama, nažalost, baš po njihovog četvoronožnog prijatelja.

Mačka ima veoma izraženu individualnost i upornost kojom vam stalno daje do znanja šta želi. Iako rado boravi u društvu sa svojim srodnikom, ona dobro podnosi samoću, a svojim šarmom i ljupkošću nagrađuje vašu naklonost kada se (napokon) vratite kući. Mačka se lako prilagođava navikama i potrebama ukućana. Pokažite i vi razumevanje. Obraćajte joj se blago uz postepeno približavanje. S obzirom na to da je po prirodi oprezna i nepoverljiva, dajte joj priliku da se oseti sigurno i zaštićeno i da stekne poverenje u svoju okolinu.

Smeštaj u stanu
Mačka bi najradije odabrala sama. Ipak obratite pažnju da to bude miran kutak i da nema promaje. Korpica za spavanje i oprema (parče tople tkanine ili manji dušek sa presvlakom) neka budu od materijala koji se lako čisti i održava jer mačka više od svega voli čistoću.

Nužnik
Bez obzira šta koristite kao podlogu za wc sandučić (pesak, strugotinu, novinski papir ili veštačke materijale koji se kupuju u kesicama) važno je da macin wc uvek bude čist, što podrazumeva redovno po potrebi i dva puta dnevno menjanje sadržine sandučića. Neke vanredne situacuje, nemir u kući i razne promene, posebno promene mesta boravka (seobe) koje mačka doživljava kao pravi šok, čine životinju nesigurnom. Posledice mogu da budu vršenje nužde na mestu koje nije za to predvidjeno, odbijanje hrane pa čak i bolest. Imajte strpljenja i razumevanja. Posvetite joj malo više pažnje.

Nega i održavanje
Mačku po pravilu ne bi trebalo kupati osim u izuzetnim situacijama ako je upala u blato, fekalije, naftu ili je došla u dodir sa nekim otrovom. Pri tome koristite samo specijalne šampone za mačke uz temeljno ispiranje i sušenje krzna, posle čega bi je trebalo još neko vreme ostaviti u toploj prostoriji. Odavno je poznata urođena potreba mačke da uvek bude čista. Čestim lizanjem ona doteruje svoje krzno i odstranjuje sa njega nečistoće. Podržite je u tome negujući njeno krzno blagim četkanjem a kod mačaka sa dugom dlakom i češljanjem. Na taj način se najbrže i najlakše odstranjuju suvišne dlake iz krzna pa će ih biti manje u vašem stanu i macinom stomaku gde dospevaju čestim lizanjem. U vezi sa tim ne bi trebalo zaboraviti da mačke jedu travu kako bi povratile loptice dlaka koje se sakupljaju u stomaku, pa je za kućne mace koje nemaju priliku da izlaze na travnjak potrebno predvideti malu veštačku livadu: trava posejana u nekoj posudi ili proklijala pšenica (potrebno je da vlasi trave budu visine preko 10 cm).
OPREZ: većina sobnih ukrasnih biljaka u saksijama i vazama su otrovne za mačke.

Prostor za boravak i igru (mačija teritorija)
Mačka je najsrećnija kada veći deo stana može smatrati svojom teritorijom. Mestašce na prozoru na kojem nema promaje sa obaveznim sigurnosnim rešetkama kroz koje se neće moći provlačiti (ne proveravajte priču o njenih sedam ili devet života jer pad mačke sa velike visine često završava prelomima kostiju i smrću) uneće svežinu i vedrinu u macinu svakodnevnicu i zadovoljiti njenu urođenu potrebu za osmatranjem. Vlasnici kuća sa baštama i dvorištima trebalo bi macu koja je tek stigla u njihov dom da drže prvih meseci u kući. Tako će životinja prihvatiti stambeni prostor kao svoj i (najverovatnije) kasnije neće lutati. MACE “SKITNICE” UGROŽENE SU ZARAZNIM BOLESTIMA I GRADSKIM SAOBRAĆAJEM. Baš iz tih razloga, U ODSUSTVU VLASNIKA mačka ne bi trebalo da bude van kuće. Ako duže od jedan dan niste u mogućnosti da se brinete o maci, nemojte je ostavljati van kuće. Pokušajte da nađete nekog ljubitelja životinja koji će se pobrinuti da vaša maca svakog dana ima svežu hranu i vodu (i milovanje, što nije malo važno). Zar to nisu skromni zahtevi?

Sama ili u društvu
Neke mace, i ako dobro podnose samoću, ipak rado žive u društvu svojih srodnika. Ako vam se čini da je vaša maca usamljena jer nemate dovoljno vremena za nju, razmislite da li bi ste mogli da držite dve ili čak više mačaka. Ovo podrazumeva vrlo ozbiljno razmatranje i ocenu sopstvenih mogućnosti, jer svaka nedovoljno zrela i na brzinu doneta odluka unapred osuđuje “prekobrojne” kada ih budete na ovaj ili onaj način otuđili. Ne oslanjajte se na priče kako se mačka “uvek snađe”. Osvrnite se po ulicama i videćete.
Najidealnije je da uzmete dva mačeta iz istog legla. Ali sa nešto tolerancije i takta mogla bi se i neka maca sa strane navići na uhodanu kućnu atmosferu. Svakako bi trebalo računati na fazu prilagođavanja u kojoj bi vašoj prvoj maci trebalo da posvetite naročitu pažnju kako ne biste izazvali ljubomoru. Kraća borba za prestiž je uobičajena i trebalo bi je tolerisati. Ipak trebalo bi da znate da kada imate tri životinje, jedna je po pravilu uvek zapostavljena. Imate dakle dve, četiri ili više mačaka, ali procenite svoje mogućnosti i nemojte zaboraviti na problem koji nije mali a to je:

Prekobrojnost mačaka
Gotovo je sigurno da ljubitelji životinja , milujući mačke u svom udobnom stanu, ne mogu a da bar nekad ne pomisle na hiljade životinja – beskućnika koje se, često bolesne i gladne, izložene na milost i nemilost surovim adolescentima, samoživim ljudima i mnogim opasnostima gradske sredine potucaju po ulicama, parkovima, traže zaklon po kapijama i obilaze kontejnere ne bi li ugrabile koji komad hrane. Svi smo pomalo odgovorni za opštu zaštitu životinja i ta odgovornost počinje odnosom prema sopstvenoj životinji. Ne dozvolite da potomci vaših životinja budu beskućnici i nezštićeni vakcinama i da obolevaju od smrtonosnih bolesti koje se sve više šire. Rešenje je sterilizacija mačke. Prednost sterilizacije koju bi trebalo poveriti samo stručnjaku osposobljenom veterinaru i koja je po pravilu bez štetnih posledica po zdravlje mačke, su višestruke. Ne samo što je sprečeno nekontrolisano koćenje već je uspostavljen i mir u kući. Sterilisane ženke su privrženije svojim vlasnicima, ne muče ih više ljubavni jadi i ne izražavaju, na njima svojstven, buran način, čežnju za mužjacima. Mužjak će takođe biti mirniji i neće imati potrebu da stalno beži od kuće i luta. A što je najbitnije neće biti “markiranja” ćoškova i zidova, pa samim tim neće biti ni neprijatnih mirisa u stanu. Za sterilizaciju nije kasno ni četiri do pet nedelja posle parenja.

Ishrana mačke
Od svih domaćih životinja mačka je najizraženiji mesojedi. Vlasnik mora to da zna jer će nepoštovanjem njenih bioloških potreba, zbog pogrešne i neadekvatne ishrane, uveliko ugroziti zdravlje svoje mačke. Savet: ne preterujte ni u čemu i ne budite isključivi u pogledu jelovnika. Veoma je štetno hraniti mačku samo iznutricama, samo crvenim mesom, samo ribom ili samo mlekom i sirom, jer takva ishrana u mnogome narušava ravnotežu zastupljenosti svih hranljivih materija, vitamina, minerala i belančevina koje su potrebne njenom organizmu za normalan razvoj i rast. Ishrana bi trebalo da bude raznovrsna. Mačka neće pokazivati interesovanje za hranu ako je ona jednolična , što podrazumeva zastupljenost svih namirnica životinjskog porekla uz dodatak ponekog povrća. Osnova ishrane su crveno i belo meso, srce, riba i džigerica jednom nedeljno, ali bi trebalo uključiti i jaja, neslani sir, zečetinu, piletinu i kuvani pirinač. Neke mačke vole i mleko. Riba, bez obzira koje je vrste, mora biti skuvana i očišćena od kostiju (mnogo je mačaka podvrgnuto hirurškim intervencijama zbog zaglavljene riblje kosti u jednjaku ili crevu). Kuvanje je važno zbog očuvanja hranljivih sastojaka koji su u presnom stanju štetni za mačku, a i radi rizika od prenošenja ribljih parazita. To isto važi i za meso, posebno ako nije kupljeno u mesnicama.
Nikada NE hranite mačku direktno iz frižidera. Najbolje je da njen obrok bude nešto topliji od sobne temperature. Ne samo riblje vec i druge oštre kosti mogu prouzrokovati oštećenja koja se jedino hirurškim putem mogu sanirati. Zbog toga ih mačkama ne bi trebalo davati. S obzirom na to da kućne mace ne love, nedostatak kostiju u hrani mogu zameniti preparati kalcijuma koji se dodaju obrocima. Teško je tačno reći koliki bi obrok trebalo da bude, jer to zavisi od vrste hrane, starosti, pola, bremenitosti, dojenja i težine mačke, ali se za orijentaciju može uzeti podatak da je mački teškoj 5 gk potrebno oko 200 grama hrane dnevno. Ako ste se opredelili za industrijsku mačiju hranu ne zaboravite da je za mačku najbitnija raznovrsnost. Ona neće nekoliko puta uzastopce uzimati istu hranu. Ne zaboravite i činiju sa uvek svežom vodom. Mačke su posebno osetljive na nedostatak vode u organizmu. Lakše će podneti glad nego žeđ.

Buve
su nepoželjni paraziti u krznu vaše mace. Uništavanje buva vrši se raznim insekticidnim, preparatima (prašak, sprej, suv ili penušav šampon) namenjen kućnim životinjama, ali strogo prema uputstvu proizvođača. NIKAKO NE KORISTITE samoinicijativno razna sredstva za dezinsekciju, pogotovo sprejeve za uništavanje muva, komaraca i moljaca ili sredstva za zaštitu bilja koja su veoma otrovna. Lizanjem će mačka uneti otrov u organizam što će joj veoma naškoditi pa čak dovesti u opasnost i njen život. S obzirom na to da u krznu životinje živi tek oko 10 % buva a ostatak od 90 % u njenoj okolini (ležaj, korpa, parket i sl.) mora se uništavanje buva vršiti istovremeno na životinji i na mestu gde ona spava.
Što se tiče ogrlica protiv buva, krpelja, vaški i drugih ektoparazita, trebalo bi znati da su one namenjene samo potpuno zdravim životinjama, jer aktivna supstanca koju ogrlica sadrži deluje preko kože mačke, pa se one ne stavljaju bremenitim ženkama, ženkama koje doje i mladuncima do 6 meseci starosti.

ISHRANA PASA


Pas je izraziti mesojed. Međutim živeći dugo uz čoveka morao je da se navikne i na hranu čiji ukus, vrednost i higijenu određuje čovek. Nažalost neki proizvodi moderne prehranbene industrije vrlo su štetni za psa jer sadrže mnogo različitih dodataka koji za čoveka nisu ali za psa jesu opasni. Mesne prerađevine i konzerve zaštićene su od kvarenja različitim hemijskim sredstvima uz dodatak boja, antioksidanata, emulgatora, aditiva, veštačkih aroma i sl.

S obzirom na to da oraganizam psa nema sposobnost da preradi neke hemijske supstance, dolazi do nagomilavanja štetnih materija i kada njihova koncentracija u organizmu pređe određenu granicu počinje štetno dejstvo na pojedine organe. Dugoročnim kompenzovanjem najčešće stradaju jetra ( kao laboratorija organizma ) i bubreg ( filter organizma ).Bubrezi najčešće gube funkciju, ne izlučujući štetne materije iz organizma, pa se njihova koncentracija u krvi i tkivu povećava. Iz svega se može zaključiti da bi se pravilnom ishranom određenom broju pasa mogao produžiti ionako, u poređenju sa čovekom, kratak životni vek. Tri osnovna principa ishrane:

Obroci moraju biti tako sastavljeni da pas dobije sve hranljive sastojke koji su mu potrebni za normalan razvoj i život (minerali, vitamini, proteini i ugljeni hidrati)
Hrana ne sme da sadrži nikakve štetna materije i začine (biber, ljuta paprika, senf)
Količinu i sastav hrane trebalo bi prilagoditi starosnom dobu psa.
Kako će se Vaš pas hraniti, to ćete Vi odlučiti. Možete birati:

isključivo industrijalizovana hrana namenjena psima u suvom i/ili vlažnom obliku
isključivo domaću pripremljenu hranu
mešano gornje dve varijante.
Ako koristite gotovu hranu, pri kupovini poštujte starosnu dob Vašeg ljubimca, telesnu težinu, pol i dr. Hranu upotrebljavajte po uputstvu proizvođača. Ako želite svom psu spremati hranu, najbolje bi bilo da se konsultujete sa veterinarom o nutricionističkim potrebama Vašeg ljubimca.
Osnovna pravila ishrane psa:

pas MORA biti uobročen. To znači da se tačno zna kad je obrok, koliko vremenski stoji hrana i koliko puta u toku dana ima obroka. Sve ovo zavisi od starosne kategorije.
pas se hrani na nekom mirnom mestu
neposredno pre ili posle šetnje nema obroka
neposredno pre ili posle obroka nema šetnje
sveža voda je uvek na raspolaganju psu
pas nije kanta za otpadke iz Vaše kuhinje
PAS JE ODAVNO SVOJU LJUBAV POKLONIO ČOVEKU. ZA UZVRAT, ČOVEK BI TREBALO DA PREUZME BRIGU O NJEMU.
Ne zaboravite da pas u potpunsti zavisi od nas i naša je dužnost da mu pružimo sve što jegov organizam traži. Sem toga on od nas očekuje i pažnju. Jer kako je neko jednom lepo rekao „vi imate porodicu, prijatelje, poznanike, kolege I komšije, a on ima samo vas“.

PAS GRICKA SVOJ REP


1369758401

Hvatanje sopstvenog repa predstavlja poremećaj u ponašanju pasa. Često se javlja kod nemačkih ovčara što je uslovljeno genetikom. Uzroci ovakvom ponašanju mogu da budu različiti, ili kombinacija više njih.

– Poremećaj nervnog sistema (genetske predispozicije),
– Povreda repa (oboljenje kičmenog stuba),
– Stereotip zbog smanjene aktivnosti (kao kod pasa koji su stalno u boksu, pa trče u krug ili životinje u zoo vrtu gde neke od njih stalno hodaju tamo-amo istim putem čak i kad imaju veći prostor na raspolaganju.

Pas je jednom počeo sa takvim ponašanjem jer ga je nešto zasvrbelo na repu i on pokušava da do toga dođe ili jednostavno vidi vrh svoga repa i misli: vidi lep objekat za lov! Mogao bih da ga pojurim, ionako nemam šta da radim! Problem je u tome što ovakvo ponašanje ima jednu krajnje samopotvrđujuću komponentu. Kada pas lovi svoj rep i gricka ga, luči hormone sreće. Jednostavno rečeno, pas je pronašao mogućnost da sam sebe dopinguje i stoga stalno ponavlja ovakva ponašanja. Ono što je prvobitno bila borba protiv dosade, mutira u jedan posao iz kojeg pas više ne može da izađe.

Ponekad se ovde radi o obliku ponašanja kojim se traži neka pažnja. Pas je naučio da će ukućani reagovati kad se on tako ponaša. Psi su kao ekstremno društvena bića upućeni na čoveka da sa njim žive i komuniciraju. Pažnja ljudi im je tako važna da oni ponašanje koje će im osigurati tu pažnju pokazuju čak i onda kada će ono izazvati negativnu pažnju (npr kao lajanjem) ili kada pri tom samo sebi zadaju bol.

Može da se radi o nekoj vrsti propuštene radnje koju pas pokazuje jer se nalazi pod stresom zato što ne može da uradi nešto što ustvari želi pa traži zamenu za to i tako pokušava da se izbori sa frustracijom. Npr. pas obilazi mačke koje spavaju, želeo bi da ih pojuri a ne srne da im priđe, a što je još gore, one se uopšte nisu uznemirile zbog psa, doživljena frustracija mora negde da izađe, a pas je već naučio da hvatanje sopstvenog repa lepo oslobađa od frustracije.

Sta činiti? Najpre treba proveriti kod veterinara da se ne radi slučajno o nekoj povredi. Zatim treba preći na niskoenergetsku hranu (ako se ne radi o povredi) i omogućiti psu više aktivnosti, telesnih i duhovnih, dakle, treba ga uposliti. Nije dovoljno uposliti ga dugom šetnjom i trčanjem pored bicikla, džogiranjem i si. već treba uposliti i njegovu glavu sportovima za pse, traženjem i donošenjem predmeta i sličnim aktivnostima.

Psa ne treba puštati iz boksa u trenutku dok se vrti u krug i hvata rep jer će pomisliti da upravo to treba da radi da bi izašao iz boksa. Treba koristiti neki drugi nadražaj za prestanak kruženja – nešto na šta reaguje (zvono na vratima, lupkanje činijom za hranu). A problem bi bio rešen kada uopšte ne bi morao u boks.

Rešenju problema doprineće ignorisanje psa dok se tako ponaša. To znači: ne treba ga gledati, niti mu nešto pričati, niti ga dirati. Postoje slični načini ponašanja kojima pas izaziva vašu pažnju kao što su: lajanje, grebanje po vratima stavljanje glave na našu nogu, donošenje lopte i sl. Sve su to stvari kojima naš pas želi da manipuliše sa nama kako bismo mu posvetili pažnju.

Ipak, ignorisanje ponašanja nije dozvoljeno, jer će se vrtenje u krug same pojačavati. Treba pronaći pravi razlog, jer ako se već ujeo za rep i stvorio ranu, ona će biti povod da je ponovo gricka. Neki vlasnici su pokušali sa amputacijom repa, ali se psihički problem tako neće rešiti. Uostalom, postoji velika verovatnoća da će pas naći drugi način da ispoljava isti problem – grickanje šape na primer. Zato većinu problema u ponašanju možemo rešiti aktivnim životom naših ljubimaca. To je poželjno za svakog psa.

NAUCITE PSA DA IDE PORED VASE NOGE !!!


Jennifer+Connelly+Jennifer+Connelly+Walks+A7fnDixIoTtl

Jedan od najčešćih problema sa kojima se ljubitelji i vlasnici pasa susreću jeste činjenica da ne mogu na kraj da izađu sa njihovom znatiželjom i temperamentom.
Ukoliko je pas mlad, njegova znatiželja i nestašnost je potpuno opravdana, obzirom da pas tek upoznaje sebe i svet oko sebe. To je upravo savršen vremenski period za vaspitavanje i dresuru psa. Međutim, imajte na umu da su psi baš kao ljudi, da uče dok su živi. Tako da nikada nije kasno popraviti loše navike vaših pasa.

Kada je u pitanju dresura pasa da idu pored noge, komanda koju dreseri najčešće upotrebaljavaju za ovu potrebu su komande ‘k nozi!’, ‘pored!’, ili jednostavno, ‘noga!’. Suština je dresirati psa da u svakom trenutku, kada je na povodniku ili je pušten, na izdavanje ove komande, mehanički priđe pored vas.

Za početak, najbitnije je usmeriti pažnju psa na vas. To ponekad može da bude veoma teško kada su u pitanju živahni, a pritom i mladi psi, koji bi voleli sve da pogledaju i onjuše. Primenite sistem nagrade, tako da svaki put kada se vaš pas odazove i svoju pažnju usmeri na vas, bude nagrađen. Nagrada može da bude glasovno odobravanje sa vaše strane koje će biti propraćeno laganim maženjem psa, ili ga možete nagraditi nečim što on voli da jede (parče salame ili pseće granule primera radi).

Jednom kada imate pažnju psa, imate preduslov da počnete sa dresurom. Psi koji vole da ‘odlutaju’ od svog gazde i da se ne obaziru na njegove komande, trebaju u trenutku kada to rade da dobiju neki negativni i njima neugodni impuls kako bi shvatili da je to što rade pogrešno. Preporučujemo korišćenje dugog povodnika (do 2,5 metra), koji ćete koristiti pri dresuri pasa koji odbijaju da idu mirno pored noge.
Kada psa izvedete u šetnju, olabavite povodnik tako da on bude u stanju da se kreće u naznačenom prečniku oko vas. U trenutku kada previše odluta, izdajte željenu naredbu glasno i naredbodavnim tonom, i privucite psa k vašoj nozi. Za ove potrebe je preporučljivo držati psa na davilici, koja će se u trenutku kada on pojuri od vas stegnuti oko njegove guše i pričiniti mu nelagodnost. Ako su pak u pitanju mladi psi, nije preporučljivo stavljanje davilice sa zupcima, jer to može naškoditi štencima. Dakle, kada psa privučete do svoje noge, pomazite ga i nagradite ga.

Ovaj proces budite spremni da ponovite i hiljadu puta ako je toliko potrebno vašem psu da navikne na novu naredbu (što je pas stariji, teže će biti promeniti njegovu dotadašnju naviku, lakše je logično oblikovati i dresirati mladog psa). Zapamtite, kada je u pitanju dresura pasa, uspeh je samo i jedino u istrajnosti! Nemojte se obeshrabriti ako naredni put kada psa izvedete u šetnju, on ponovi istu priču. Budite istrajni i imaćete psa koga ćete moći mirno i sa ponosom da vodite u šetnju.

DRESURA


Dresura uključuje vežbe u kojima vlasnik i pas rade zajedno.Pas bi trebalo da sedne kada gazda sedne, da stane kad i on ili da sluša već njegove komande „stani“, „sedi“. S obzirom na to da ove vežbe uključuju dosta skakanja, za trenera je bitno da ima prilagođenu odeću, posebno rukavicu.

18875Dresura je osnov svakog drugog treninga i predstavlja odličan način rada sa vašim psom. Nakon prolaska dresure imaćete psa pod kontrolom, psa koji će biti poslušan, druželjubiv i koji će se normalno ponašati u kontaku sa nepoznatim ljudima, kao i u kontaktu sa drugim životinjama. Jednom rečju, život sa takvim psom će biti zabavniji i stoga mnogo lakši.

NAUCITE PSA GDE DA VRSI NUZDU !


pas-pravilno-vrsi-nuzdu-1358941984-257655

Da li ste imali vec slicnih problema, verujem da ce ovo pomoci! Štene nikako ne bi trebalo biti odvojeno od majke bar do 8-te sedmice zivota. Za to vrijeme, ono ce mnogo stvari nauciti od nje, pa ce tako nauciti i bar prve osnove higijene.

Kako naučiti psa gde da vrši nuždu?

Da li ste imali vec slicnih problema, verujem da ce ovo pomoci!

Stene nikako ne bi trebalo biti odvojeno od majke bar do 8-te sedmice zivota. Za to vrijeme, ono ce mnogo stvari nauciti od nje, pa ce tako nauciti i bar prve osnove higijene.

Kada preuzmete stene, ono bi vec trebalo biti prilicno naviknuto da se nuzda ne vrsi bilo gdje, nego napolju ili na odredjenom mjestu u stanu (vecinom na novini negdje u kupatilu ili na balkonu). No i pored toga, malom stenetu se jako cesto desavaju „nezgode“. Nikada ne zaboravite da je njemu tek par mjeseci i da je ono zapravo vrlo mala bebica. Ono ne moze da trpi!
U pocetku stene jede po 4-5 puta na dan, jer njegov zeludac nije dovoljno razvijen da primi velike kolicine hrane. Obavezno kuce iznesite vani (ili ga odnnesite na mjesto koje ste odredili za to) rano ujutro, cim ustanete. Ponavljajte to svaka 2 sata – obavezno poslije svakog obroka. Setajte sve dok stene ne obavi nuzdu, a za to ga NA SAV GLAS pohvalite i nagradite njegovom najdrazom poslasticom Smile. Ono ce vec tada poceti da povezuje to sa necim dobrim – dakle: piskim vani, dobijem poslasticu Smile. Nece proci dugo, a vase stene ce vec cekati pred vratima kada mu se piski Smile. Pridrzavajte se ovoga! Sto manje puta se stenetu desi nezgoda u kuci, to ce ga lakse biti nauciti gdje da vrsi nuzdu!

NIKADA, ali bas NIKADA ne kaznjavajte stene guranjem nosica u njegov urin ili izmet. Ono NIKAKO nece shvatiti zasto to radite i nista dobro time necete postici. Ukoliko ga uhvatite na djelu, uzviknite glasno NE ili FUJ i uzmite ga i odnesite na za to odredjeno mjesto. U tom slucaju mozete ga lagano protresti za vrat. Ono ce dobiti pootrebnu poruku, ne brinite! Ukoliko nezgodu otkrijete poslije, niposto ne kaznjavajte stene. Ono je vec odavno zaboravilo sta se desilo i necete time bass nista postici. Naoruzajte se strpljenjem i sve ce proci kako treba Smile.

Mjesto nezgode dobro isperite da uklonite miris, da se stene ne bi vracalo an to mjesto, a papir koji ste namocili u to, odnesite na mjesto predvidjeno za nuzdu.

Kao pomoc, po mome ne toliko potrebnu, ali da i to spomenem, mozete koristiti specijalne kapljice kojima se natopi novina na mjestu gdje zelite da stene vrsi nuzdu. Onda ga ostavite tu da malo njuska i to je to Smile.

Ukoliko vam se slucajno desi da ste stene naucili da nuzdu vrsi na odredjenom mjestu u kuci, pa onda ne zeli to da radi ako ste vani, u setnji, onda uradite sledece:
Ponesite sa sobom komad novine vani. Spustite ga negdje gdje zelite da stene vrsi nuzdu. Ono ce to uraditi na novini, bas kao sto je i nauceno Smile. Smanjujte velicinu novine i svaki put DOBRO NAHVALITE I NAGRADITE STENE, sve dok vam vise ne bude ni trebala Smile.

KAKO NEGOVATI STENE ?


15363

NE SMETE UZETI ŠTENE OD MAJKE PRE 49. DANA ŽIVOTA, jer sisa majčino mleko koje mu stvara imuni sistem i formira metabolizam.

OPASNOSTI U STANU:

NE SMETE OKUPATI ŠTENE,
jer ima bebi krzno koje ga štiti od vlage i kupanje ga može ubiti usled upale pluća! Krzno psa se mora su[iti fenom satima, a ne kao ljudska kosa. Obrišite ga samo vlažnom krpom pokvašenom razređenim sirćetom.

NE SMETE ŠTENETU DAVATI LEKOVE,
jer recimo neki ljudski lekovi, recimo acetisal ubiju štene!

NE SMETE ŠTENE VUĆI I PODIZATI ZA NOGE,
jer su mu kukovi i zglobovi neformirani!

NE SMETE PODIZATI ŠTENE NA STO, STOLICE, KREVET NITI IGDE VISOKO,
jer još nema strah od visine, a pad sa visine izazvaće prelom kostiju!

SAKRIJTE SVE KABLOVE OD STRUJE,
jer će ih gristi !!!

NE VODITE PSA GDE SU BILI ILI SU DRUGI PSI I MAČKE,
JER JE TAJ TEREN PUN VIRUSA OPASNIH ZA ŠTENE, A ONO JOŠ NIJE VAKCINISANO ! POKUŠAJTE DA ŠTENE NEMA PRISTUP CIPELAMA KOJE MOGU NA SEBI NOSITI VIRUSE I DR. ŽIVOTINJAMA.

ISHRANA:

– PAS NE SME JESTI RIBLJE KOSTI, A NE SAVETUJEMO KOSTI UOPŠTE BEZ VAŠEG STALNOG NADZORA I ISKUSNOG ODABIRA KOSTIJU.
NEKE VRSTE KOSTIJU ISEKU CREVA!!!
IDEALNE SU VEŠTAČKE KOSKE U PRODAVNICAMA, ZA POČETAK.

– PAS NE SME JESTI SAMO MLEKO JER DOBIJA PROLIV.

– PAS NE SME JESTI ŽIVO BELANCE, JER ONO VEZUJE SAV KALCIJUM ZA SEBE I ŠTENETU SE DEFORMIŠU KOSTI.

– PAS NE SME JESTI MAHUNARKE – GRAŠAK, PASULJ I SL.,
JER NEMA ŽELUDAC GRAĐEN KAO LJUDSKI.

– PAS NE SME JESTI ŠEĆER, ČOKOLADU I SO, NITI OSTALE ZAČINE.

– PAS NE SME JESTI SVINJSKU MAST, JER DOBIJA PROLIV ILI ČAK TROVANJE.

– PAS NE SME JESTI SAMO DŽIGERICU, JER DOBIJA CRN PROLIV.

NEKO ĆE VAM REĆI: „ŠTA, pa ja sam to davao-la pa mu nije ništa!“
ZNAJTE DA JE NEKO VOZIO I AUTOMOBIL U KONTRA SMERU, ALI TO NIJE RAZLOG DA I VI ČINITE ISTO.

ŠTENETU MOŽETE DA KUVATE HRANU ILI DA MU DAJETE GOTOVU HRANU ZA PSE.

AKO SE ODLUČITE ZA KUVANU HRANU IZABRALI STE TEŽI, ALI ZDRAVIJI PUT, NARAVNO, SAMO AKO SLEDITE KUVAR ZA PSE.

AKO STE SE ODLUČILI ZA GOTOVU HRANU OBRATITE PAŽNJU NA POREKLO MESA U GOTOVOJ HRANI, KAO I DA JE ZA MLADE PSE.

ŠTENE CVILI I ARLAUČE NOĆU! REŠENJE?

Zamislite ljudsku bebu, otetu od majke i donetu u džunglu – upravo je to situacija u kojoj se nalazi Vaše štene. Ono ne shvata predmete, njihovu namenu, ne poznaje mirise, zvukove, teren i preko svega mu je
POTREBNA ZAMENA ZA MAJČIN DODIR I SIGURNOST.

AKO GA OSTAVITE SAMOG ARLAUKAĆE NEPREKIDNO ČITAVU NOĆ!

STAVITE GA U OTVORENU KARTONSKU KUTIJU PUNU KRPA KOJE NE MIRIŠU NINAŠTA I PORED SVOG KREVETA.

POMAZITE GA KADA ZACVILI, DA OSETI DA NIJE SAMO.
POSLE DVE, TRI NOĆI SMIRIĆE SE POTPUNO!

ZAPAMTITE;
NAJVEĆA KAZNA ZA PSA JE ODBACIVANJE OD ČOPORA, TJ. SAMOĆA.
NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG, A AKO TO MORATE, PRETHODNO GA DUUUGO IŠETAJTE ILI SE IZIGRAJTE SA NJIM DA SE UMORI.

DOBRO REŠENJE JE USVAJANJE JOŠ JEDNOG MALOG PSA ZA DRUŽENJE.

ŠTENE OBAVLJA NUŽDU PO STANU ?

ŠTENE OBAVLJA MALU I VELIKU NUŽDU TAMO GDE OSEĆA MIRISE TOGA,
TJ. SVOJIH FEKALIJA.

MESTO GDE JE OBAVILO NUŽDU, A NIJE POGODNO ZA TO, OPERITE SIRĆETOM I NAMIRIŠITE NEČIM, DA GA MIRIS NE PROVOCIRA DA TU OBAVLJA I DALJE NUŽDU.

PRAVILO JE DA PAR MINUTA POSLE JELA I KADA SE PROBUDI, ŠTENE VRŠI NUŽDU.TO JE VREME KADA GA RECIMO ODNESETE DO KUPATILA I STAVITE GA PORED KARTONA NA KOME ČUVATE NJEGOVU KAKU I MOKRAĆU.
KADA TO OSETI OBAVIĆE NUŽDU NA TO ILI PORED.

AKO VAM IKO „PAMETAN“ BUDE SAVETOVAO DA GA UDARITE I NATRLJATE MU NJUŠKU U IZMET PITAJTE GA DALI JE I NJEGOVA MAMA TO NJEMU RADILA DOK JE BIO BEBA!

PARAZITI:

1. OČISTITE ŠTENE TABLETOM ZA PSE PROTIV GLISTA,
koja se kupuje u veterinarskoj apoteci.
Kod nas najčešće postoje slovenačke tablete Cestal i američke tablete Drontal.
PAZITE: DOZA TABELETE PROTIV GLISTA IDE PREMA TEŽINI ŠTENETA, A JAČA DOZA IZAZIVA OZBILJNO TROVANJE!!!

AKO NIJE RANIJE OČIŠĆENO, ŠTENE IMA SKORO 100% GLISTE NASLEĐENE OD MAJKE PREKO POSTELJICE.
GADNO JE ZA VIDETI IH U STOLICI, ALI STE 100% BEZBEDNI POSLE ČIŠĆENJA, KOJE TREBA PONOVITI ZA PETNESTAK DANA.

2. OČISTITE ŠTENE OD BUVA PREPARATOM ZA PSE, ALI NAGLASITE U PRODAVNICI DA JE ZA ŠTENE.
HEMIJSKI PREPARATI KOJI DELUJU PREKO KOŽE (frontline) MOGU OŠTETITI NEŽNU KOŽU ŠTENETA.

NIKAKO NE KORISTITE PREPARAT NEOSTOMOSAN, JER JE VISOKO OTROVAN!!!

ZA ŠTENE KORISTITE PRAŠAK PROTIV BUVA. PAZITE DA SE NE LIŽE.

VAKCINACIJA

Sada je vreme za VAKCINACIJU ŠTENETA.

TO TREBA DA URADI VETERINAR, A ŠTENETU NE DOZVOLJAVAJTE PRISTUP DRUGIM ŽIVOTINJAMA U AMBULANTI.

Vakcina mora biti potvrđena u slučaju da se nije „primila“.
To se zove revakcinacija.

U PERIODU DO REVAKCINACIJE VAŽE ISTI SAVETI KAO I DOK ŠTENE NIJE VAKCINISANO.

Štene dobija kombinovane vakcine protiv najmanje 3 bolesti.

Postoje vakcine protiv protiv 3, 5, pa čak i 12 bolesti odjednom.
Zovemo ih trovalentne, petovalentne i dvanesto valentne.
Neki veterinari tvrde da se ne može stvoriti imunitet odjednom na svih dvanaest bolesti, pa zato preporučuju trovalentne, a ostale su naknadne.

Vakcina mora biti čuvana na 2 – 4 stepena C, temperature.
Ako je vakcina na toplom ili u zamrzivaču,
ona gubi dejstvo (biološku vrednost) !

Dakle vakcina mora biti sve vreme do davanja u FRIŽIDERU!

Vakcina protiv besnila se daje kad štene malo poraste i potpuno je bezbedna jer je virus umrtvljen i jedina je zakonom obavezna kod nas, ali sve ostale vakcine su preko neophodno da bi pas preživeo pseće bolesti.

Pre vakcinacije pas bi trebao biti očišćen od parazita.

Pas pre vakcinacije MORA BITI POTPUNO ZDRAV!

ISHRANA PASA


Čitanje deklaracije na omotu hrane je najbolji način da se utvrdi šta dajemo našim ljubimcima. Sastojci i obavezujuća analiza tih istih sastojaka (količina proteina, masti, šećera, celuloze i drugih sastojaka) su obavezni deo deklaracije. Uz to, neophodno je da su uneti i svi konzervansi koji su korišćeni iz raznih razloga. Za sprečavanje užeglosti, obojavanje, tvrdoću granule, kvalitet bubrenja, pojačanje ukusa i mirisa itd. Naravno, treba obavezno uključiti i preporuke za dnevnu upotrebu hrane.

pet_shop_lesi_-_hrana_za_pseBitan detalj je i cena. Pod tim podrazumevamo da treba obratiti pažnju na količinu pakovanja i na količinu dnevno utrošene količine hrane. Veoma često, dešava se da je jeftinija hrana ustvari skuplja kada utvrdite da su vam potrebne veće količine po jednom obroku, ali isto tako ni upotreba skuplje, preporučene hrane od strane veterinara ili odgajivača, ne znači da ste u dobitku, jer ni cena ne mora da pretstavlja siguran put za kvalitetnu ishranu. Većina kućnih ljubimaca nema posebne potrebe i nije neophodno davati im specijalne vrste hrane (osim kada je u pitanju dijeta zbog debljine ili iz zdravstvenih razloga), ali naravno, treba paziti na kvalitet.

Utvrđivanje suve materije

Količina suve materije veoma varira od hrane do hrane. Hrana u konzervama sadrži i više od 80% vode, a neke suve hrane manje od 6%.Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, vi plaćate hranu po težini i kad kupite ovakvu konzervu vi ustvari kupite 80% vode i 20% ostalih materija. Dakle, ovo je jedan od skupljih oblika hrane. Drugi razlog za razumevanje količine vlage u hrani je da biste mogli da uporedite sirove proteine i masti kod različitih brendova i kod konzervisane i suve hrane. Listing na deklaraciji nije preveden na suvu materiju, već se odnosi na kompletnu hranu. Tako, ako ne prevedete oba oblika hrane za pse i konzervisanu i suvu u suvu materiju hrane, nećete moći stvarno da ih uporedite.Ali, videćete, nije to nimalo teško.

Primer

Ako suva hrana za pse ima 10% vlage, onda znači da ima 90% suve materije. Recimo da u daljem tekstu piše da ima 20% proteina. To se odnosi na ukupnu hranu, što znači da prostom proporcijom
20 : 90 = x : 100,dolazimo do rezultata od 22% proteina u suvoj materiji hrane. Hajde sad da vidimo kako stoje stvari u konzervama za pse. Ako imamo podatak da je suva materija 20 %, a proteina ima 5% na ukupnu količinu hrane vreme je za proporciju 5 : 20 = x : 100 i dobijamo vrednost od 25% proteina na suvu materiju hrane. Znači, gledano na suvu materiju hrane, konzerve su bogatije proteinima. Isti proračun možemo da izvedemo i za ostale hranljive materije u hrani.

Analiza sastava

Primer:

Sirovi proteini ne manje od …………………………………………… 26%
Sirove masti ne manje od ………………………………………………15%
Sirova vlakna……………………………………………………………………..4%
Vlaga ne više od……………………………………………………………..10%
Omega-6 masne kiseline ne manje od…………………………2,5%
Omega-3 masne kiseline ne manje od……………………….0,25%
Hemijska analiza na deklaraciji daje ustvari minimalni sadržaj pojedinih sastojaka hrane kao što su proteini i masti i maksimalnu dozvoljenu količinu sirovih vlakana i vlage. Proteini i masti su dati u sirovom obliku, što znači da je kvalitet hrane analiziran pre nego što je došlo do njenog razlaganja u crevima i resorpcije, što opet proizvođačima daje širok prostor za manipulaciju sa hranom za kućne ljubimce.
Naime, analize kojima podleže hrana govore nam samo o ukupnoj količini proteina u hrani, ali ne i njihovom kvalitetu. Na taj način, mogu se iskoristiti i proteini iz kukuruza kako bi dali ukupno dovoljan procenat, ali time ne bi bio zadovoljen procenat esencijalnih amino kiselina koje pas ne može da sintetiše u svom organizmu. Isto važi i za masti. A recimo na primer da su pre mnogo godina proizvođači hrane u Americi sastavili recept kojim su ustvari hteli da pokažu koliko daleko može da se ide u imitiranju hrane za pse. To je recept poznat pod imenom “ Stara cipela“ a sadržao je u sebi 10% proteina, 6,5% masti, 2,4% sirovih vlakana i 68% vlage, slično onom što se vidi na mnogim deklaracijama hrane za pse. Jedini je problem što su izvori ovakve hrane stare kožne radničke cipele, korišćeno motorno ulje, mleveni ugalj i voda.
Naravno, to nisu sastojci hrane za pse, ali teško je poverovati da ukoliko ne postoji kontrola, u hrani za pse nećemo naći jeftinije sastojke slabijeg kvaliteta koji psima ne mogu da obezbede potrebne hranljive materije, ali svojim proizvođačima mogu itekako da donesu povećanu dobit. Potrebno je zato dobro izanalizirati deklaracije, cenu i na kraju, efekat na samog psa.

Sastojci

Primer

Dehidrirano sveže pileće meso (min.28%), kukuruz (min.26%), pšenično brašno, pileća mast, pirinač, suva kaša korena repe, kukuruzni gluten, kalcijum-karbonat, natrijum-hlorid, holin hlorid, DL-metionin, kalcijum-hidrogen-fosfat,cink-oksid, cink-sulfat, bakar-oksid, feri-sulfat, fero-karbonat, mangano-sulfat,, kalcijum-jodat, natrijum-selenit, kobalt-karbonat, vitamini ( dodatak na 1kg vit. A – 12000 I.J., vitamin D3 – 1200 I.J., vit.E – 120mg).
Ovo je obavezni deo svake deklaracije. Sastojci bi trebalo da budu poređani po količini i ovo je jedan od najboljih načina da se utvrdi kvalitet hrane. Poznavanjem sastava hrane možete izabrati hranu koja je svarljivija i u kojoj se u manjoj količini nalaze sastojci koje baš i ne bi želeli da vidite u činiji svog psa.Ali, baš zato, čitajte pažljivo. Proizvođači mogu da urade i sledeće: one sastojke koji su manje popularni, ali zbog jeftinije proizvodnje neophodni (bar po mišljenju proizvođača), mogu da se pojave pri kraju liste gde se i inače nalaze oni sastojci na koje manje obraćamo pažnju. Zato, čitajte sve do kraja i naročito obratite pažnju na konzervanse, dodatke za boju i sl. U daljem tekstu ćete moći da pročitate malo više o pojedinim sastojcima gotove hrane za pse.
Meso : To su delovi životinjskog tela posle klanja (pilići, goveda, jagnjad, ćurke itd.) koji nisu za ljudsku upotrebu. Tu spadaju oštećeni mišići, jezik, dijafragma, srce, jednjak, potkožna mast i sama koža, tetive, nervni i krvni sudovi koji idu uz navedena tkiva.
Mesni ostaci (iznutrice, sporedni proizvodi) : To su ostali delovi tela, koji se ne smatraju mesom, kao: pluća, slezina, bubrezi, mozak, jetra, krv, kosti, želudac i creva oslobođeni sadržaja. Ako je verovati proizvođačima to nije završilo u mesnim prerađevinama za ljude , a garantuju i da nema dlaka, rogova, zuba ili kopita i papaka. Ovo isto važi i za piliće, a podrazumeva da nema perja.
Riblje brašno : To je proizvod od cele ribe ili delova iz kojih može biti izdvojeno ulje.
Kukuruzni gluten : To je sporedni proizvod u izradi kukuruznog skroba ili sirupa. Sušeni ostatak posle uklanjanja mekinja, klica i skroba
Mrki pirinač : Nepolirani ostatak pirinča nakon vađenja jezgra
Sojino brašno : Nus produkt proizvodnje ulja od soje
BHA (E320), BHT (E321) : Butilirani hidroksianizol i butilirani hidroksitoluen su sintetski antioksidanti koji se koriste i u ljudskoj ishrani za konzervacij masti
Etoxyquin (E324) : potencijalno kancerogeni dodatak, iako nema egzaktnih dokaza, takođe se koristi u ljudskoj ishrani, ali u mnogo manjim količinama za sprečavanje kvarenja bibera ili čilija, a ovde takođe radi sprečavanja kvarenja hrane.
Tokoferol : Vitamin E ili njegovi sintetski derivati, opet radi sprečavanja kvarenja masti, tj. oksidacije.
Inače, u hrani za pse i mačke možete naći gomilu dodataka koji imaju zadatak da je održe u dobrom stanju . Dole nabrojana sredstva ćete naći na deklaraciji ili nećete, ali veoma često su tamo:
Sredstva protiv zgrudnjavanja
antimikrobna sredstva
antioksidansi
sredstva za bojenje
konzervansi za otvrdnjavanje
dodaci za sušenje
emulgatori
za održanje čvrstine
poboljšivači ukusa
začini
stabilizatori brašnaste hrane
poboljšivači formule hrane
ovlaživači hrane
kvasci
lubrikanti
zaslađivači bez hranljive vrednosti
hranljivi zaslađivači
oksidansi i redukciona sredstva
pH regulatori
pomoćna sredstva u procesu obrade
konfiskati
rastvarači, nosači
stabilizatori, zgušnjivači
površinski aktivni agensi
agensi za obradu površine
pojačivači delovanja drugih supstanci
Njihovo međusobno dejstvo, povećanje ili smanjenje efekta, kao i efekat na organizam nije dosad praćeno, ali u svakom slučaju treba biti oprezan.

Saveti proizvođača

Svi proizvođači, s obzirom na to da znaju šta je u hrani, mogu, a to često i rade, da vam daju preporuku kako da hranite svog psa određenom vrstom hrane. To u svakom slučaju uzmite sa rezervom, jer svaki pas je priča za sebe, Suština je u tome da okvirno pratite preporuke, ali da vaše oko budno pazi na uticaj hrane na psa u periodu od nekoliko nedelja. Za to vreme ćete videti da li mu hrana uopšte odgovara, jer nije retka pojava da se pojavi alergija na određene sastojke hrane, da hrana jednostavno ukusom ne zadovoljava psa itd. Osim toga, u tom periodu ćete videti da li pas dodaje ii smanjuje težinu, kao i njegovo opšte stanje
Kada proverite i utvrdite odnos kvaliteta i cene, možete biti veoma prijatno iznenađeni. Uopšte se nemojte čuditi ako utvrdite da jeftinija hrana više odgovara vašem psu i da je on i bolje prihvata. Tada ćete videti da vam se trud isplatio i da ne uzimate ništa zdravo za gotovo, naaročito deklaracije na proizvodu. Naročito budite oprezni kada naiđete na rečenicu koja kaže da je za dati proizvod iskorišćeno najkvalitetnije meso, najbolje žito i gomile vitamina i minerala.
Uopšteno rečeno hranu za pse možemo podeliti u tri kategorije. Prva je ona koju možete naći u mega marketima, dragstorima, maltene u kioscima, koja svojom cenom najviše privlači pažnju. Ali, kao što smo već napred rekli, u jeftinoj hrani za pse nemojte da očekujete visoko vredne sirovine, bez obzira šta na omotu piše. Drugu grupu čine one brendirane hrane koje ćete naći u megamarketima, pet šopovima i veterinarskim apotekama i ambulantama. One su skuplje, idu uz preporuku ljudi koji se profesionalno bave životinjama i u sebi imaju skuplje sirovine na osnovu kojih garantuju i bolje snabdevanje pasa vrednim hranljivim materijama. U njima ćete ipak naći i dodatke sa kojima ste se upoznali u ovom tekstu, ali to je deo koji je neophodan u ovakvim hranama kako bi se održao kvalitet i poboljšao ukus. I, treća vrsta, to je noviji trend, je hrana koja se pravi za specifične situacije, za pse koji imaju zdravstvene probleme i kojima je neophodna specijalna dijeta, privremeno kao lek ili, permanentno ukoliko se radi o poremećaju koji se ne može rešiti već samo stopirati.
Sad imate o čemu da razmišljate. Ali, nemojte se osećati izgubljenim. Iako ima loših, ima i dobrih hrana za pse, samo morate da pratite pažljivo sve parametre i svog psa i odlučite se za najbolju kombinaciju.

AMERICKI AKITA, NESTO O NJEMU !!!


Zaira7měs

Za pocetak treba znati da su japanske rase (nekada davno) nosile imena po oblasti u kojoj su zivele, kao i po ulozi koju su imale u svom zivotu. Na primer, svi psi iz regiona grada Odate, su nazivani Odate-inu (Odate-dog), a iz regiona Kazuno to su bili Kazuno-inu…. Takodje psi su se delili i po svrsi koju su imale, tako su psi za borbe bili nazivani „Kurae-inu“ („punching-dog“) sto u prevodu na nas jezik znaci pas koji udara. Tako su svi psi iz planinskih regiona koji su korisceni u lovu bili nazivani „Matagi-inu“ (matagi = lovac). Psi se sto se velicine tice nisu razvrstavali u razlicite rase, vec su samo imali naznake mali, srednji ili veliki. Svi mali i srednji psi su uglavnom korisceni u lovu i bili su spic tip, a jedina velika rasa (koja je bila molos) koriscena je za borbe. Ta rasa je dobila naziv Tosa-inu (japanski borac). Vremenom su ostale rase dobila svoja imena.

Matagi-inu je bila rasa srednje velicine, i korisceni su za lov kako velikog plena (medvedi, jelenska divljac, divlje svinje) tako i na lov na malu divljac (zecevi, lisice) i ptice. Cak je bilo naznaka da su korisceni i kao pomocnici ribolovcima. Njihov zadatak je bio da udju u vodu i plivajuci prema lovcima (na cik-cak nacin) teraju ribu u mreze.
Sto se tice samog lova (na krupnu divljac) posto su imali izrazito razvijen lovacki nagon i pokusavali da sami obaraju zivotinje, cesto su u lov isli u kombinaciji sa nesto manjim rasama (najcesce sa Shiba-inu). Lov iskljucivo sa matagijima se nije isplatio jer lovci ne bi znali gde se nalaze psi (jer nisu imali naviku da laju dok jure plen) i divljac tako da bi cesto psi u borbama sa medvedima ili divljim svinjama nastradali.
Znaci evo otprilike kako je tekao cin lova. Lovci bi svoje Matagi-inu pse vodili iskljucivo na povodnicima, a svoje male pomocnike Shibe bi pustali da traze plen. Cim bi male Shibe uhvatile trag divljaci oblajavale bi i dalje trazeci divljac. Za to vreme bi lovci sa matagijima isle za njima. Kada bi male shibe zaista bile blizu divljaci, (i samim tim bi postojala opasnost za njih da budu ugrozeni od doticne divljaci) lavez bi im postajao veoma uzbudjen. Na taj nacin bi lovci bez obzira na sopstvenu udaljenost znali da je shiba blizu divljaci, i tek tada bi se pustali matagi-inu. Oni nisu skloni lajanju, i samo bi jurnuli ka divljaci i u stvari njhov zadatak je bio da divljac zadrze na poziciji koja odgovara lovcima kako bi je lakse usmrtili. Naravno da su se i u takvim situacijama desavale nezgode, ali s obzirom da su lovci lako pratili lavez malih pasa najcesce bi stizali na vreme da zastite svoje matagije.

Jos samo jedna napomena. Matagi-inu su bili psi koji su uglavnom bili jednobojni ili sa urajirom. Veoma MALI broj pasa je imao tamnu masku.

ZANIMLJIVO O PSIMA !!!


51410_56376ed6dc3addc1d7269f316f58c0a2_large.jpgPsi imaju zadivljujući biološki sat. Oni ne moraju da gledaju na pravi sat, ali mogu da osete tačno kada je vreme za šetnju, za igru, za jelo, spavanje i kada njihov vlasnik odlazi i vraća se sa posla.

Psi imaju sto različitih izraza lica, a većina od njih je sa ušima. Ovi izrazi lica iskazuju različite emocije, kao što su tuga, sreća, strah, iznenađenje, ljutnja, gađenje.

Psi nisu potpuno slepi za boje. Oni ne vide samo nijanse sive, već mogu da razlikuju boje, ali ne tako dobro i jasno kao čovek. Mnogi naučnici veruju da psi imaju manje ćelija mrežnjače oka i da zbog toga ne vide crvenu i zelenu boju. Psi vide samo dve osnovne boje – plavu i žutu. Pošto imaju ravnija sočiva od ljudskih psi ne vide detalje, ali njihove oči su osetljivije na svetlo i pokrete.

Čulo sluha psa je sto puta razvijenije od čovekovog. Psi bolje čuju zvuke visoke frekvencije od čoveka i mogu da odrede zvuke ultrazvučne frekvencije koje čovek ne čuje. Uz veliku pokretljivost ušiju vrlo brzo mogu da lociraju izvor zvuka. Neke vrste pasa imaju izuzetno osetljiv sluh i zbog toga mogu da razviju strah na određeni zvuk, kao što je grmljavina ili udaljene oluje.

Psi imaju veoma dobro razvijen njuh, a njihovo čulo njuha osetljivije je od čovekovog do 10 000 puta. Dok ljudi imaju oko pet miliona etimoidalnih ćelija, receptora u nosu, neke vrste pasa imaju do tri stotine miliona. Zato pas može da razlikuje bar deset puta više različitih mirisa od čoveka i da uvek zna gde je tačno sakrio kost. Posebno se ističe rasa pasa baset koja ima izvrstan njuh. Njuh je i jedan od najvažnijih načina komunikacije među psima. Neka ispitivanja su utvrdila da psi mogu zahvaljujući svom njuhu da otkriju rak kod čoveka u veoma ranoj fazi, kada ni lekari ne mogu to da dijagnostifikuju. Svojim njuškanjem pas može da otkrije rak pluća na osnovu disanja čoveka.

Pošto su psi potomci vukova oni imaju prirodni instinkt da prate svog vođu. Obično pas tretira svog vlasnika kao vođu čopora i zato prati njegove zapovesti. Psi su verni vlasnicima, ne zbog toga što ih oni hrane, već pre svega iz poštovanja zbog pažnje i ljubavi koju im vlasnik pruža.

U svetu su najpopularnija imena za mužjake Maks i Džeki, a za ženke Megi i Moli.

NESTO O PSIMA, Čivava (kratkodlaka i dugodlaka)


Poreklo

Ovo je najmanja priznata rasa na svetu, ime je dobila po istoimenoj pokrajini u Meksiku, gde se pretpostavlja da je još Astecima ovaj pas bio sveta životinja. Ali u poslednje vreme pojavile su se i druge teorije o poreklu ovog psa. U jednoj od egipatskih grobnica pronađeni su mumificirani ostaci malog psa sa mekanom tačkom na lobanji, koja je karakteristika Čivave. Na Malti za ovog psa znaju još od VI veka pne. a u Sikstinskoj kapeli je Botičeli naslikao psa koji je veoma sličan izgledu današnje Čivave.

Narav

Čivava je izuzetno inteligentan, odan ali posesivan mali pas čuvar. Neustrašivo će se suprostaviti većim psima i treba paziti da ne isprovocira druge životinje. Iako se čini da je to pas koji može beskrajno da sedi u krilu, može da hoda koliko god to njegov vlasnik poželi.

Građa

Ima zaobljenu, kupolastu glavu i velike lepezaste uši koje štrče od glave i tela. Rep je visoko postavljen, pomalo savijen prema leđima. Dlaka je kod dugodlake varijante duga i meka, malo talasasta a kod kratkodlake vrlo gusta i meka. Ranije je bilo dozvoljeno mešanje primeraka ove dve varijante ali to danas više nije moguće. Dozvoljene su sve boje i kombinacije boja. Visina nikada nije preko 20cm a težina tek nešto više od 2,5kg.

10 zanimljivosti u vezi sa psima


Nemate psa, ali vas zanima sve o njima? Ako ga i imate, možda ne znate baš sve zanimljive detalje. Donosimo vam nekoliko zanimljivih činjenica o psima, koje verovatno niste znali:

1. Psi se znoje samo na dnu šapa, jedini način na koji se hlade jeste dahtanje.

2. Imaju oko 100 različitih izraza lica, od kojih većina uključuje pomeranje ušiju.

3. Proizvode desetak vokalnih zvukova.

4. Nemaju slepo crevo.

5. Širom sveta postoji 339 psećih pasmina (prema klasifikaciji Međunarodnog kinološkog saveza – FCI).

6. Dalmatinci se rađaju bez pegica. Na samom početku svoga života čisto su beli. Pegice se javljaju sa odrastanjem.

7. Suprotno raširenom verovanju, psi nisu slepi na boje. Mogu da raspoznaju nijanse plave, žute, zelene i sive. Crvenu boju vide kao nijansu sive.

8. Većina pitomih pasa može dosegnuti brzinu od 30 kilometara na sat kada trče punom brzinom.

9. Uši koriste kao radare pa u šest stotinki sekunde mogu da lociraju izvor zvuka koji čuju.

10. Pas je jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio. Pripitomljavanje je počelo pre više od 10 000 godina